Bolje da ne pitam

S koje god da je strane gledala dobijala je drugačiju sliku,  iako je gledala u istu
stvar. 

Koja je to stvar bila nije znala. Po glavi joj se vrzmalo sve  i svašta. Da li je merila, ljude, koronu, platno za stoljnjake ili kafu iz vakum kesice koja sigurno nije imala prikazanu gramažu. 

Izostajao je potpuni prikaz gledanog.  

Da li je problem u vremenu? 

U sivilu istih dana?

U ponavljanju istih, u šareni papir upakovanih reči? 

Nije odusatajala. 

Potražila je u najdubljoj fioci stola zaboravljeni krojački metar. Nije ga koristila...

-...pa dobro , nisam, nije  to greh. Ko će šiti na ovo vreme, a nemam ni potrebe. Rasparano ostaje rasparano bez nade da  će spojeno dati novo. O , Bože, kakve li me to misli obuzimaju? Rasparano i novo, počela sam da se gubim u sopstvenoj koži. Da ga ja uzmem, pa da merim... 

Posao je potrajao duže nego što je mislila. Metar je imao dva kraja i dva početka. Mogla je da meri s jedne i druge strane. To je i radila. Problem je bio što je isti metar davao dve različite mere. Blago je zatresla glavu. Da li to ludi, da li je obuzimaju  tajne mračne sile ili  ko zna  šta joj se uvuklo u glavu , pa ne vidi i razanaje očigledno.  

Ustala je, na brzinu progutala zaostatak novogodišnje večere, zalila ostatkom izvetrene koka kole, koju ne bi smela, zbog povišenog šećera...

-..Ali praznici su...-rekla je sama sebi ili nekoj sili koja je blago uznemirila vazduh u sobi.

..,da stvar bude začinjenija sa tacne je krijući od sebe pojela dva parčeta torte da se ne bace. Ponovo je merila. Opet različite mere.  Da proba sa vagom pitala se?

Dok je poslednji glas pitanja klizio s usna, bacila je metar, na brzinu se obukla, obula i pojurila napolje. Zaustavila se kada ju je poprskla hladna kiša. Uzela je kišobran.

-O , ljudi, danas ništa nije kako treba, još i kiša umesto snega, pa ko da ne poludi? Još sam samo ja normalna, ako jesam? Bolje da ne pitam.