vode i detredženta izdvojila se kap.
Zakačila se za mali obruč koji je bio lako pričvršćen za tanku cevčicu. Tu se čudom, magijom ili nekim prirodnim zakonima formirala tanka opna koja je i obećavala i nije.
Nije bila ništa i nije značila ništa, a mogla je i da bude i da znači.
Do opne je dođšao dah.
Zaljuljala se.
Pokrenula.
Bila je probuđena.
Čekala je još tren, dva, da je dah dotakne opet. Mogla je u trenutku zaprevati, zaigrati, možda i kolo povesti. U svojoj radosti je dozvolila da se napuni vazduhom potpuno. Da postane oblik.
Rasla je i rasla sve dok nije dobila oblik sfere - savršenog izgleda i ozbiljne zrelosti. Tada se otkinula sa omčice i poletela.
Dotakao ju je i podigao blagi vetar. Podarila joj se svetlost. Njen savršen oblik je titrao sve poskakujući nošen putevima glatkim koji načiniše mnogi pre nje. Nevidljivi i sigurni davali su joj bezbedan let.
Sunce ju je dotaklo, darovalo bojama duge. Ona se presijavala, uživala u svojoj lepoti, dozvoljavala da je zadivljeni pogledi stvoritelja prate. Mislila je da u rukama drži čitav svet, da sve postoji radi nje, da se preliva poput morske pene i valja daljinama nepoznatih svetova.
Odjednom, bez nagoveštaja, sjaj je počeo da se gubi. Naizgled sporo.
Počela je da bledi.
Sjaj da joj splašnjava, a dugine boje da se gase. Kao što je zakoračila u život neverovatnom brzinom tako ga je i napuštala.
U trenutku raspršavanja, bila je svesna svoga kratkog postojanja. Da je mogla, da li bi se drugačije ponela, postavila, učinila da gordost koja ju je obuzela bude ublažena? Da li bi time sebi produžila život ili bi sve bilo isto?
Poželela je da svoje iskustvo podeli, zapiše, nataloži ga kroz ono malo vlage koju je nosila do svoje iznemoglosti.
Tada je nastupio mrak.
U očima pratioca je samo na delić sekunde bio zabeležen trag tuge, a onda se okrenuo drugom savršenom balonu.
Fotografija preuzeta sa interneta.
Нема коментара:
Постави коментар
Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!