Putopis- Cetinje

 Nastavljamo put.  

Ispred manastira

Dobro ugrejani letnjim suncem  prolazimo pored Podgorice  današnje prestonice Crne  Gore. Gledamo šarenilo ulica , drvorede i užurbane prolaznike. 

Ne zaustavljamo se. Ovde smo tek slučajni prolaznici na proputovanju. Želimo što pre da stignemo do nekadašnje prestonice -Cetinja. Blagu zabrinutost izazivaju sivkasti oblaci u daljini, ali leto je u punoj snazi.

 Dočekala nas je,  visokim borovima oivičena porta manastira. Izlazimo i bivamo opijeni mirisom smole u vazduhu. Pod nogama krckaju opale iglice i  krupne šišarke.

 Beli se kameni  niz zdanja čvsto poređanih jedan pored drugoga. Ispred ulaza u glavnu crkvu stoji česma. Osvežavamo se i dolazimo sebi umorni od dugog puta. 

 Kamenitim popločanim stazama hodali  su velikani, šetao je Njegoš  i  kralj Nikola sa svojom svitom.  Kroz misli teku njihovi razgovori  i

Na ulazu u  manastir

odzvanjaju stihovi Gorskog vijenca.

,,od vladike i svijeh glavarah

Selim paši otpozdrav na pismo

tvrd je orah, voćka čudnovata..."

 S  Lovćena nas prate seni Njegoševe. Mi smo tek obični turisti u sakupljanju znamenitosti pred temeljima kulture. 

Nekada je ovde otvorena prva štamparija na ovim prostorima . Ovde se čuvaju mošti  Svetog Jovana Krstitelja( deo ruke), mošti Svetog Petra Cetinjskog (Petra I Petrovića Njegoša), epitrahelj Svetog Save, čestica Časnog krsta Gospodnjeg, kruna kralja Stefana Dečanskog, kolekcija rukopisa i štampanih knjiga prve štamparije  i mnoge druge  relikvije.

Trenutak predaha

 Zvone koraci tišinom cetinjskom. Odvajaju se od toplog kamena, a svaki novi ima neki drugačiji otisak. 

Iznad kapije glavnog ulaza nalaze se tri freske s jedne i druge strane. S  velikim poštovanjem ulazim u glavnu crkvu Presvete Bogorodice. Tiho, da ne ometam vernike u molitvama klanjam se pred kivotom  i primam 

Uđoh

blagoslov Svetog Petra Cetinjskog.

Mir, tišina miris tamjana i voštanih sveća obeležava unutrašnjost glavne crkve manastira.

Palimo sveće za sve naše, žive i upokojene, molimo se senima Presvete Bogorodice i tažimo mir pod njenom rukom. 

Tu su i brojni konaci, a porta je okićena posetiocima koji svoje deo duhovnosti pronalaze svako na svoj način- neko u molitvi, neko kao odmer na klupama  unutar manastira.

Manastir datira negde iz petnaestog veka. Mnogo puta je rušen i ponovo podizan, da bi se baš kao i nekada  uzdizao svojom svetošću nad čitavom okolinom. 

Do riznice ne možemo, odmaklo je popodne, ali  zadovoljavamo se šetnjom kompleksom.

 

Biljarda

Tu je Biljarada-  nekadašnja rezidencija Petra Petrovića Njegoša kao i crveno
obojeno zdanje dvora kralja Nikole.

Dvor kralja Nikole

Lovćen nas nije poštedeo. Sivi oblaci su se brzo spustili i doprineli da pokisnemo, a takvi nismo mogli u rezidenciju ni u Biljardu. 

 Zadovoljavamo  se ponekom razlivenom fotografojim i  pogledom na ruševine starog  dvora i novu crkvu na Ćipuru ,  u koju su prenešeni posmrtni ostaci  kralja Nikole i nekih članova njegove porodice. 

Pljusak nije prestajao dok smo s tugom posmatrali nevreme nad Lovćenom. Jedno je sigurno: ponovićemo susret sa Cetinjem.

Crkva na Ćipuru.

 

Fotografije: Dragan Đukanović