понедељак, 2. август 2021.

Putopis :Sveti Stefan i Skadar - Albanija

Vidikovac -Sveti Stefan

 Vijuga put uz nizove crnogorskih kuća, nižu se plaže, blistaju hoteli,  menjaju se u svojoj lepoti plavetnilo mora i beli tragovi morske pene koju u svojim  brzim  putanjama ostavljaju brojni gliseri. Nije nam cilj  zaboravljena uvala, plaža, ipak nas Sveti Stefan svojim otvorenim vratima zaustavlja. Zadržavamo se na vidikovcu na  desetak minuta da upijemo njegovu  nestvarnu lepotu i porazgovaramo o  blagu koje se krije iza njegovih zidova.
 Obični smo turisti sa  neugašenom  željom posećivanja znamenitosti koje nam se nađu na putu.
Tvrđava Rozafa


Na tvrđavi

Ovoga puta cilj je Skadar u Albaniji. Brzo stižemo do granice. U redu za prelazak
granice čujemo ono otežuće, lalinsko: 

,,Ta di ste mi Lale? ".

 Od pravog čoveka dobijamo prave  informacije i nastvljmo  put do zagonetne tvrđave Rozafe.  Opijam se zelenilom i čekam dugo očekivani susret.

Kao  i obično, pomilovani na svojim putevima nailazimo na dobre ljude. Od našeg sunarodnika, do onih nepoznatih . Ako ne govorimo jezik,  koristimo se onim Balaševićevim

Ulaz u Rozafu

,,smeškom" i sva vrata nam se otvaraju.

Uspon nas je doveo do platoa parkinga. Vadimo karte na biletarnici uz jasno: ,,Dobrodošli" .

 Tvrđava Rozafa leži na uzvišenju, stara  je više od dve hiljade godina. S njenih zidova se vidi ceo Skadar, onaj stari koji u u duši nosi viševekovne priče od starih ilira do novije istorije  i  novi- savremeni  s modernim putevima,visokim zgradama i  brzim automobilima svoje.

Kamenite,  klizave staze od ulaza kroz hodnike obojene tajnama minulih vremena uz svirku vetra pevaju svoje priče. Mnogo je naših turista, ali i stranih. Tragamo za minulim vremenom, udišemo vazduh obojen tajnama uz vlagu Bojane u vazduhu.

 

Pogled s Rozafe na Bojanu
Baš kao u našoj narodnoj pesmi postoji i  albanska verzija legende: 

Rozafa je nevesta najmlađeg od trojice braće. Nju su uzidali u zidine da se tvrđava ne bi rušila. Voda koja se pojavljuje  između blokova kamena je nepresušno mleko iz njenih grudi. 

Naša verzija je poznata: 

 Grad su gradila tri brata Mrnjavčevića kojima su  vile rušile sve što se preko noći sagradi. Žena najmlađeg brata je bila žrtva, te je ugrađena u zidove tvrđave.

Sličnost svakako priča o viševekovnom saživotu  na ovim prostorima.  Narod tumači legendu na svoj način , verujući u svoju verziju priče. 

Na kraju svakog tunela je svetlo

Magija svakako postoji, ona je  začinjena predivnim  pogledom na sve četiri strane sveta. Sa belih zidova Rozafe vidi se besprekorno plava i čista voda Bojane,  Albanske planine obavijene letnjom izmaglicom i panorama  grada Skadra spojenih čarobnim štapićem  u  bisernu ogrlicu..

  Kamen  na kamenu, mnogo puta podizan i rušen, pa opet obnavljan i iznova sastavljan. Velika je tvrđava, debeli su njeni zidovi  u njima su skrivene tajne i uzdasi mnogih  zarobljenika koji su svoje poslednje dane proveli u dubokim lagumima brojnih podzemnih hodnika. Tek jedan deo je otvoren za posetioce poput nas. Na jednoj strani odzvanja smeh, druga je obavijene opominjujućom tišinom, treća čeka raširenih ruku, a četvrta daruje. Uzimamo od svega pomalo, taložimo u sećanja i nosimo sa sobom kao najveći suvenir koji se može nabaviti.

Kule svojim vrhovima dodiruju nebo, a ono opet priča svoje priče. Pamti istoriju

Jedna od kula

ovog mesta i imena naroda koji su ovde živeli.

Vide se lepo očuvane kule i bunari iz kojih se i danas uzima voda. 

Hodam stopama mnogih hodača: onih koji su ratovali na ovim prostorima , onih koji su plakali , ali i onih koji su se divili i dive se lepoti mesta.   Na jednoj od najviših kula mladi par doručkuje uz vođenje lakog razgovora. Govore engleskim jezilkom- turisti kao i  mi.


S tvrđave se spuštamo u Skadar. Lep i velik grad. Na ulicama se vidi sve :od zaprežnih vozila,biciklista do najmodernijih automobila.  Prihvatamo sve. Prijateljski smo dočekani, kupujemo par suvenira, veliku dinju(da probam albanske), sporazumevam se rukama i smeškom(već pomenuh), ali uspevam. Kupujemo bombone i alvu , zaustavljamo se da popijemo kafu i uživamo u čistom vazduhu.

Detalj



Bunar



Kao i svugde,  jedini neprijatelj je vreme , suviše brzo prolazi. 

Tu je i dinja

Vraćamo se , put nas vodi pored Skadarskog jezera.

 Plavi se Skadarsko jezero, budi maštu.  Na osunčanoj vodi jezera u zelenim kolonijama nižu se lokvanji. Zadržavam žalost što nije trenutak njihovog cvetanja, a put nas nosi dalje...

Na Rozafi


Fotografije Dragan Đukanović


Нема коментара:

Постави коментар

Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!

У част Десанке Максимовић- Плетем

      PLETEM Gornjačka kupola Gledam: Gornjak se beli u kosi zelenih šuma Ogleda u bistroj vodi reke svoje I ispeltenim stihovima Desanki...