Putopis: Nekropola stećaka Bileća

 

Mudraci kažu da na večni počinak ne nosimo ništa osim svojih uspomena. Neka se uspomene nižu svima.

Potpuno mi je jasno da  nisam pošteđena groznice putovanja. Htela bih mnogo,i još više, a vreme čini svoje. 

Na povratku s godišnjeg odmora i posete starom delu Trebinja koje me je potpuno opčinilo svojim zelenilom i gostoprimstvom, a Trebišnica svojom mističnom lepotom,  nastavljamo put kroz Bosnu.  Uživam u lepoti i bogatom zelenilu.

Put nas nosi pored Bileće. 

Pravi trenutak za sećanje na neku sada nepostojeću zemlju, mladiće koji su služili vojsku u ovim krajevima i  neki drugačiji istorijom ispisan život ovih predela. 

Pored stećka

Bilećko jezero opčinjava svojom lepotom. Plavo kao more, pravi sjajni  biser između planina. S blještavom ravnom površinom vode ispod koje se kriju mnoge tajne. 

Dominira čitavim krajem s tužnom istorijom svoga nastajanja. Nekada su na njegovom mestu živeli ljudi, odlazili  u  bogomolje, vredno radili na
svojim sada potopljenim poljima.

Već odavno je jedna od njalepših i najhvećih akumulacija na ovom prostoru. Ljudi
su se saživeli s njim,  uživaju  na njegovim plažama, provode slobodno  vreme na
njegovim obalama u ribrskom druženju. Turisti se u proputovanju zadržavaju radi odmora i bar na kratko uhvaćene lepote koju samo voda može da pruži.

Tužna su  potopljena sela na njegovom dnu. Tužne su potopljene zidine manastira Dobrićevo.Tužni su mozaici starog rimskog naselja i  zaboravljeni Perovića most. 

Neke starine su imale bolju sreću. Manastir Kosijerovo je premešten  na drugu lokaciju kao i brojni stećci koji su se rasuli po  republikama bivše Jugoslavije. A neki su našli svoj dom na obali ovog jezera.

Upravo nas to privlači-  Nekropola stećaka koji datiraju iz  četrnaestog,

Jedan od stećaka

petnaestog i šesnaestog veka. Delom pripadaju porodici Bunčić. 

 Spašeni su potapanja i izmešteni na veliki plato tako da senima svojim posmatraju ravnu površinu Bilećkog jezera. U tišini provode svoje dane osunčani toplim suncem. 

Kamen se ne da. 

Traje.

 Upija toplotu , a prolaznicima priča svoje priče.  Na nekima je zub vremena izbrisao tragove, a na nekima se u duborezu kamenom jasno ide lukovi, cvetovi ili konjanici. 

Dok se ruka zadržava na toplom kamenu ne odupirem se strahopoštovanju prema vlasnicima ovih nadgrobnih spomenika. Nestala su njihova imena u viševekovnom trajanju, izgubili su se potomci, rasuli  po svetu , a možda poneki plače, kada se o  velikim praznicima  nađe na ovom mestu.

Ispod kamenih sanduka, ploča i krstača spavaju njihovi vlasnici. Davno stopljeni s kamenom bilećkim, pokriveni suvom mahovinom i zalutalim travama koje su slučajno svoj dom načinile pokraj njih. 

Poštovanje krstači

Mora li tako?

Pogled na jezero

Tajne ...

 

Dok pokušavam da odgonetnem  linije na
spomenicima i otkrijem njihovo značenje prati me beskrajna pesma zrikavaca skrivenih u rastinju i  drveću oko nekropole i laki šapat vetra koji šumom svojim šapuće tugu zaboravljenih.

Duboko udišem čist bilećki vazduh obojen nebom i mirnom površinom vode. Stavljam slike na policu uspomena i nosim ih sa sobom negde u nove daljine i u svoj dom.

Nastavljamo put.

 

Fotografija Dragan Đukanović