32. PANONSKI GALEB
kojem sam imala čast da prisustvujem.
U društvu Subotičana , ljubitelja poezije i članova Književnog kluba Sloga , bio je predstavljen ovogodišnji zbornik između čijih se korica kriju poetski biseri iz mnogih zemalja, jer je isti bio međunarodnog karaktera.
Na ovogodišnjem konkursu moja pesma,,Tišina " je osvojila treću nagradu. Ovom prilikom zahvaljujem žiriju svim
učesnicima i organizatorima.
TIŠINA
Pusta i teška u oblačnom danu.
Kada je tišina teret.
Dala bih tišinu za tvoju reč
Za njene oči, njegov glas.
Dala bih tišinu za dobrotu što nosi radost
Bezbol i slobodu.
Dala bih tišinu za tebe, tvoje srce, ruku
I dušu što nekada beše jasna
Za čisto oprano nebo
Što pokriva dom tvoj.
Dala bih tišinu za razum i glas pun.
Hodam kroz tišinu.
Hodam
Teretom dana nošena stazama starim.
Tiho
U džepu nosim pregršt stihova znanih.
Tiho hodam
Jave snovi odnose danak
A raskorak prohujalog vremena para nebo.
Hodam tiho
Pratim stope brojnih
Pod okrilje skupljam izgubljene reči
Plače dan.
Misli znaju puteve svakodnevne
Prepuštam se vetru .
Tiho hodam.
Smenjivali su se stihovi, entuzijazam organizatora se osetio na svakom koraku, ali vreme čini svoje. Sve što je lepo - kratko traje, pa tako i ovaj pesnički susret.
Svoju posetu Subotici smo nastavili šetnjom kroz grad, posetom trgovima , fontanama i Sinagogi, jednoj od najlepših građevina na ovim prostorima. Danas je ona velika koncertna dvorana jer je Jevrejska zajednica ovo prelepo zdanje poklonila gradu Subotici. Samo o verskim praznicima Judaizma se koristi kao religijski objekat.
Sinagoga |
Vizionar... |
Tu je spomenik čoveku koji je u vremenu istorijskih previranja verovao da će Subotica imati veliku važnost kao grad.
Posetu završavamo šetnjom pored Palićkog jezera, porded kog je velika gužva jer se održavaju ,,Beranski dani".
Do nekog novog viđenja, nadam se pri sledećem
,, Panonskom galebu" .
Prvu nagradu - Inostrani autori- dobio je Mile Lisica , talentovani mladi pesnik kog sam imala čast da upoznam , svojom pesmom
NEDOSTAJANJE
O kako mi sad nedostaje
Neki jednostavan dan
Jesenji.
Da mi u kostima zašumi reka
I da na njoj dve patke plove
I da dugo
Dugo pričaju o ljubavi
Ispod celog neba
Ispod celog rebra.
O kako mi sada nedostaje
Jedne male ulice metar
Da me u zglobu jutra
Beli leptir u njoj uči molitvu
Da mi koren i cvet
Nikad ne izgube
Nadu i ljubav
O kako mi sada nedostaje
Da me pod kožom razlistaš
Kao bukvar dete
U prvom osnovne .
Navešću i deo pesme posvećene Đorđu Balaševiću iz pera
Marjana Viga Filozofa:
,, Panonski mornar napustio je luku
njegov brod će večno da plovi
dok nežno anđela drži za ruku
i dalje će naše uzdahe da lovi...."
Do nekog novog viđenja, nadam se pri sledećem ,, Panonskom galebu".
Hvala čitaocima mojih zapisa.
Fotografija Dragan Đukanović.
Нема коментара:
Постави коментар
Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!