Nemi razgovor

Drobim vlažnu zemlju prstima

opire se

lepi,

maže

pod teretom vlage nebeske.

 

Tražim ostavljene tragove

noćnih ludosti

dnevnih pitanja 

stopa svojih davno načinjenih.

 

Uzimam   sasušene grančice 

nekadašnjih cvetova

pravim gomile .

 

 Šušti suvi list.

Odvajam seme. 

Ćuti.

Biram reči utešne.


Pogledom  pozdravljam oktobar

tažim putokaze

hladnih jutara 

i ranih večeri .

 

Prolaznik na biciklu me pozdravlja

odmahujem. 


Nastavljam nemi razgovor.


 




Коментари

Популарни постови са овог блога

Приповедање о човеку званом Голуб

Ivanjdan!

Нови дан