Pesma posvećena Milunki Savić

 

 

Zahvaljujem Ana Stjelja na prilici da budem deo Zbornika posvećenom pedesetogodišnjici  smrti Milunke Savić.

 

 Милунка


Седи ли поред Тебе Мајко

Мајка достојна престола Твог?


Има ли утеху у речи Твојој

И песми анђела на небу плавом?


У Голготи Сина Твог види ли

Голготу синова и кћери српских?


Љуби ли ране незарасле другова својих палих

моли ли сузом тешком окупана?


Као некад стоји ли поносна на бранику

слободе држећи малу Србију у руци?


Носи ли у оку знамење свето

пречисте душе и срца снена ?


А на грудима ордење сјајно

нетражена признања добијена?


Окајава ли грехове туђе

погрешне кораке и дубоки јаз?


Под теретом заборава српско небо пева:

Живела Милунка у скромности својој

за краља, отаџбину и слободу у строј страдални стала.

У миру децу подизала никад молила и плакала

мирис слободе заувек у грудима носила.


Седи ли поред Тебе Мајко

Мајка достојна престола Твог.

 

Zaboravljenoj heroini : 

Milunka

Sedi li pored Tebe Majko

Majka dostojna prestola Tvog?

Ima li utehu u reči Tvojoj

I pesmi anđela na nebu plavom?

U Golgoti Sina Tvog vidi li

Golgotu sinova i kćeri srpskih?

Ljubi li rane nezarasle drugova svojih palih

moli li suzom teškom okupana?

Kao nekad stoji li ponosna na braniku

slobode držeći malu Srbiju u ruci?

Nosi li u oku znamenje sveto

prečiste duše i srca snena ?

A na grudima ordenje sjajno

netražena priznanja dobijena?

Okajava li grehove tuđe

pogrešne korake i duboki jaz?

Pod teretom zaborava srpsko nebo peva:

Živela Milunka u skromnosti svojoj

za kralja, otadžbinu i slobodu u stroj stradalni stala.

U miru decu podizala nikad molila i plakala

miris slobode zauvek u grudima nosila.

Sedi li pored Tebe Majko

Majka dostojna prestola Tvog.