maj je otekao u jun obojen sivim nebom
prošaran mekim belim oblakom
iza kog stidljivo proviruje Sunce
koraci se ljudski ne broje
ostavljeni se u zaboravu roje
pognutih glava na braniku istine
a ona spava u sobi bez vrata
ne poznaje prijatelja ni brata
stazama snova mirno plovi
Нема коментара:
Постави коментар
Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!