Beskućnik

 

U gradskoj ulici s opustošenim džepovima

u rasparanim istrošenim košuljama

bez dugmadi i raskošnih kragni

leže životni tragovi zaboravljeni.

Na staroj klupi beskućnik spava

na kartonu položena seda glava

Usahle usne u bledi osmeh stisnute

pod nebom vedrim uz zvezde nedodirnute.

U snovima plovi svodom plavim

kapetan pravi u kaputu starom

Pod noktima raspuklim biser crni

pozajmljen iz bajke o otetoj srni.

Na tren se prenu, oči otvori

podiže ruku da demon ne progovori

ne oda tajne daljina maglenih

rodni dom u mnoštvu misli čistih.

Uhvatih pogled, osmeh podarih

u dlan mu hleb beli stavih

S tugom idem domu svom

ptica sam tužbalica na svetu ovom.

 

Ilustracija -slika na svili