dok se koraci nižu
pletu se venci maleni
da procvetaju spomenici uspavanih
preliju se boje sunčevim svetlom
cvetovi zamirišu okupani bistrom vodom
zasvetle duše zaboravljenih
ako me ne poznaješ ostavi cvet na mom grobu
obasjaće se dubine dobrotom tvojom
a dar će te čekati negde
Нема коментара:
Постави коментар
Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!