Magla

Kojom stazom da pođem

da sigurnost koraka pronađem

da odagnam oblak iznad glave svoje

da prstima dodirnem misli tvoje?

Magla uz  tišinu grobnu otima reči

ne mari  čiji je bol veći ili preči

gusta, bela bez daha i svetla

svaki šapat je voljom svojom  samlela.

 

Praznih ruku , osmeha ugasla

bezvučna sam na ivicu stala

tražim tebe u sutonu  belom 

pokrivena neprobojnim   tužnim velom.

Fotografija Dragan Đukanović-pogled na Jerusalim