Bela sova

bela sam sova obučena u crno

kradem glas noći 

tonem u dubinu mraka

u dnu tesne jaruge

samo grana na kojoj stojim

teško se ljulja na novembarskom vetru

 

prsti su moji kandže oštre

oči upijaju maglu  

tražim plen za put u nebo

izvijam telo u cik zore

kradem prvu svetlost 

postajem čovek

Ilustracija - davno nastali crtež