Putopis : Vatikan : Bazilika Svetog Petra i Vatikanski muzej

Za kraj rimskih zapisa sam osavila državu koja je sa svih strana okružena Italijom-

Tu smo

Vatikan. Nalazi se na vatikanskom brežuljku, a slika koja se daje je jedinstvena.  Trg ovalnog oblika je okružen zdanjima, opasan visokim mermernim stubovima koji naspram veličine trga  čine predivnu celinu.  U sredini trga je  je obelisk koji je Kaligula doneo iz Egipta pored koga se nalaze dve fontane. Trg je projektovao Bernini. Na trg se može doći  iz Ulice pomirenja koja ga povezuje sa Anđeoskom tvrđavom.  Mi smo prošli ulaz na kom postoji skener za proveru.  Prostor - otvoreno zatvorenog tipa je majstorstvo  renesanse. Ono što se ne vidi jesu mnogi podzemni hodnici koji vezuju zdanja Vatikana u celinu. 

Jednom rečju predivno.

Najlepša, najveća i najposećenija Crkva, ne samo Rima i Vatikana već  sveta,  je  je Bazilika Svetog Petra. Podignuta je na mestu njegovog razapinjanja na krst. Istorija kaže da je razapet naopako i da je sahranjen na ovom mestu. Trg Svetog Petra može da primi oko trista hiljada posetilaca. Toga dana smo bili dvoje od trista hiljada.

Kako smo karte za Vatikanski muzej imali za ponedeljak, a nadali smo se da ćemo se u

Sigurno mesto

Čast  je biti pored Švajcarske garde

Anđeoska tvrđava

Strpljivo

vreme podneva naći na Trgu Svetog Petra u Vatikanu, rano smo se uputili u tom pravcu. Da nije običan vatikanski dan upućivalo je to što autobuska linija za Vatikan nije saobraćala pre podne. Zato smo se uputili metroom. Reka ljudi je ušla i izašla iz metroa. Prošli smo sve sigurnosne rampe i našli se na prostranom veličanstvenom trgu.  Interesantno je da u Vatikanu nema skulptura anđela, već  one predstavljaju isključivo svece i  apostole. Postavljeni su u parovima na svim Vatikanskim zgradama. 

Primetili smo neobična dešavanja i  ubrzo shvatili da će papa držati misu. Pored nas  su prolazile zvanice sa akreditacijama, plemstvo u svečanim odorama...Kada su na binu izneli belu papsku stolicu potvrile su se pretpostavke. Papa Frančesko će služiti  misu. Stajali smo na mestu , niko nas nije opominjao da bez pozivnica ne pripadamo tu. Kada je misa počela bili smo pozvani od strane vatikanske žandarmerije da sednemo  odmah ispod VIP lože. Odslušali smo misu, a papa je u svom papamobilu prošao na dva metra od nas. Osećali smo se blagosloveno. 

Čekajući u redu

Tog  dana se nije moglo ući u Baziliku Svetog Petra.  Zato smo sutradan opet rano peške krenuli put Vatikana. Prethodnog dana su nam u gužvi džeparoši ukrali mobilni telefon. Čuvate ih se, ima ih mnogo i veoma su vešti. 

 U neposrednoj blizini Vatikana,  na obali Tibra, se nalazi Anđeoska tvrđava. Crveno zdanje  bogate istorije. Prvimo fotografije i nastavljamo put. 

Opet je trg bio prepun , ali onih koji su čekali u redu za ulazak u Baziliku Svetog Petra . U istom redu smo se uz lagano kretanje nalazili dva i po sata dok i nismo ušli, a onda eksplozija lepote, umetnosti i umeća renesansnih umetnika. Sve što smo obišli i videli

Unutrašnjost

Pieta

Detalj

Prostornost

Unutrašnjost

Detalj unutrašnjosti

nije za poređenje sa lepotom  Bazilike Svetog Petra. 

 Prvo vas dočeka Mikelanđelova Pieta. Svaki detalj na skulpturi  priča svoju priču: pokret, izraz lica na kome je bol svake majke u Majci.  Mikelanđelo je od belog mermera načinio mladu majku sa mrtvim Isusom tek skinutim sa krsta. Po njemu svaka majka je Pieta u času saznanja da njeno dete nije među živima. Blago nagnuta glava prepuna tuge, neoptužujuća nema nežnost i  bezuslovna ljubav zrače iz cele kompozicije.  Skrhanost bolom celo njeno biće zrači  svetlošću.  Savladavam se, gutam neisplakano  i krećem dalje u obilazak. Svodovi, kupole, baldahin Svetog Petra,  bronzana skulptura Svetog Petra rada Arnolfa di Kambija. Sve se daje. Tišina  uprkos velikom broju ljudi i oplemenjenost ogromnog prostora  se ogledaju na svkom prisutnom licu. 

Kupola

Mala sam, bespomoćna pred lepotom najveće hrišćanske crkve na svetu. San svakog hodočasnika je da se nađe na ovom mestu, da oseti ne samo vidom, sluhom  već i dušom lepotu ovog jedinstvenog zdanja. Dovoljno je reći samo tri imena da se shvati njegova lepota: Mikelanđelo, Rafaelo, Bernini ,  ujedinjeni daju nezaboravnu sliku. 

 

 

 

 

 

 

Neizostavan za turiste je Vatikanski muzej. Karte smo kupili  on line, što svima preporučujem. I ovde je red bio ogroman. Uniformisana  čuvarka nas je uputila u red

Priče u slikama

Priče u slikama

Rafaelo

U društvu Belinija

 U hodniku
                        

Iz muzeja - priče u slikama

Neizostavni Egipat

Jedan  od hodnika

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

onih koji imaju karte. Možete zamisliti koliki je bio red onih koji ih nisu imali? Verovatno toga dana nisu ni mogli da ih nabave na muzejskim biletarnicama , zato ima onih drugih gde su karte višestruko skuplje.Naš termin  za ulaz je bio u petnaest časova. Tačno tada smo i ušli. Nebrojeno je mnogo eksponata, a vreme tako brzo prolazi, na žalost samo smo okrznuli pogledom mnogo toga, jer je za ozbiljnije razgledanje potrebno više dana (ulaznica). Samo kratko s visokih zidina razgledamo vatikanske bašte, rado bismo prošetali divno uređenim stazama , ali je vremena malo. Zdržavamo se kod ranohrišćanske umetnosti, egipatske, starorimske, grčke, mesopotamske, etrurske, renesansne...mnogo je lepote koju um jednostavno ne može da primi . Reke ljudi su oko nas. Saznajemo da šezdeset hiljada ljudi dnevno uđe u Vatikanski muzej. 

Jedna od...

Ranohrišćanska umetnost

Pogled sa terase Vatikanskog muzeja

U društvu Leonarda

 Zadivljuje soba sa tapiserijama, grčkim vazama, predivni su pogledi koji se pružaju kroz otvorene prozore...Upijam, sabijam u sećanje, ne bih da propustim ništa, a propuštam mnogo. S približavanjem Sikstinskoj kapeli gužva  je sve veća. Brojni su oko nas  s istom željom i istim umorom na licu. Sa zidova nas pozdravljaju Leonardo, Rafaelo, Rubens, Velika imena slikarstva, i umetnosti uopšte. Najmanje pažnje poklanjamo modernoj umetnosti , ipak  Pikaso se ne može zaobići... Dugi hodnici su puni umetničkih dragocenosti, ali se u njima nalaze stolice na kojima se posetioci mogu odmoriti. I onda, kao uvod u ono najlepše, kapela oslikana Rafaelovom rukom, iz nje vodi hodnik do Sikstinske kapele. Koliko god da sam puta gledala fotografije Mikelanđelovih fresaka nepripremljena sam za njihovu lepotu i  jedinstvenost, svaki  lik, mišić na telu,  su jedinstveni, različiti , predivni. Kompozicije fresaka koje pričaju starozavetne priče , do one u središnjem delu kupole gde Bog udahnjuje život u Adama.  Legenda kaže da se u apsolutnoj tišini može čuti dodir Boga. LEPOTA u izvornom smislu reči. Bez obrada, veštačke inteligencije , raznih dodataka, jedinstvena i čista lepota. 

Spiralno stepenište

Zaboravi se umor u nogama, bol u mišićima. Glave uperene u tavanicu zaustavljam dah i jednostavno rečeno uživam. U Sikstinskoj kapeli je zabranjeno fotografisanje.

U kapelu stalno stižu nove kolone posetilaca, koliko god da želim ne mogu dugo da ostanem. Što od iscrpljenosti, što iz obzira prema ostalim posetiocima. Polako se krećemo prema izlazu. Opet kroz galerije slika, brojne makete Zemlje iz različitih vremenskih razdoblja,  grafika kako je Bazilika  Svetog Petra nekada izgledala, mnoštvo slika i crteža...

 Na izlazu stoji obaveštenje: Poslednja šansa za vraćanje. Možeš s vratiti, ali koliko god da želim, ne mogu. Nemam više snage. 

Još jedna jedinstvenost Vatikanskog  muzeja: na izlazu su spiralne stepenice. Za sve vreme boravlka unutar muzeja ne stiče se utisak velikog penjanja- spratnosti , a stepenište govori nešto sasvim drugo. 

Pozdrav  muzeju

Završavamo posetu.  

U smeštaj se vraćamo autobusom. 

Tog dana smo prepešačili dvadeset kilometara.

 

S nadom u tvrdnju da:  

Svi putevi vode u Rim,  srećan put, tebi čitaoče, pa i sebi! 

Fotografija :Dragan  Đukanović