Књижевна награда,,Најемотивније љубавне песме - Златни триптихон"

 

Захваљујем члановима Клуба умјетничких душа  и господину Ћоћкало Слободану на додељеној ми књижевној награди. 

,,НАЈЕМОТИВНИЈЕ“ ЉУБАВНЕ ПЈЕСМЕ „ЗЛАТНИ ТРИПТИХОН“
ВЕСНА ЂУКАНОВИЋ - КИКИНДА

НЕМАМ ОДГОВОР

Носе ме воде мисли мојих
Усковитланих стаза , недостижних висина
Преко корака што направих
Пратећи своје дане.
Губим нити упредених разговора
Гласове у јутарњој бледој магли
Што преко њива разноси давно дато обећање.
Одвајам вечери од јутра, дане од ноћних сањарења
Гласове од незаборава
Дозивам речима својим скројеним од
Покрова лица отпутовалих пријатеља.
Стojим пробуђена питањем, у раскоши светла
држим двоумљење, у зачетку снова и
размишљањима о невидећем месецу
Немам одговор.
Тражим га у очима твојим.
У њима нисам ја , тамо станује друга жена.

ГЛАСНИК

Када дође дан да моје очи изгубе сјај
Моје усне остану без речи
А сећања забораве путеве мојих дана
Заустави дах.
Послаћу ти љубав
Брзином мисли похватај трагове
Стави их у унутрашњи џеп капута
Закити гранчицом трешњиног цвета.
Ћути под крилом ждрала
И прикупи кораке из парка пролећног.
Моја коса и несташни прамен у трену излазећег сунца
Нека тог дана опет заиграју у оку твом.
Пољска шева пречисте душе
Ће ти певати мојим гласом
Наталожена туга ће нестати у трену
Мирно ћу утонути у сан.

БЕЗИМЕНА

Кораке у залогајима бројим
без укуса на тацни живота
грехови горки, падања болна
заборављени путеви бројни
лица у магли, празнине многе
одзвањају ходницима пустим.
Грабим сводове неба
и кору хлеба црног
отрежњени у богатству даха
у вечери животној песму пишу
купим их душом својом
пребројавам у тишини без гласа
стављам под ноге твоје.
Окрећеш главу
избегаваш поглед мој,
отвараш очи и упиреш поглед у даљину.
У њој ме нема,
нисмо имали почетак, нећемо имати ни крај
моје речи су у костима мојим
ти ходај стазама њеним
улицом њених снова
дозивај њу у загрљај свој.