ОДЛУКОМ ЖИРИЈА 10. МЕЂУНАРОДНОГ ТРИФУНДАНСКОГ РАСПИСА- ВУКОВО ПЕРО песма ,,Трифунданско јутро" је део 10. расписа.
Моја бака је славила Трифуна
очима плавим и рукама испуцалим.
Спремала је кућу дуго
да билста и мирише на цимет што чека вино.
Говорила је тихо молитве снене
у вечери бледе и јутра сјајна.
Рекла би себи, да нико не чује:
,,Само да киша пада и облачно буде небо."
У рано Трифунданско јутро
по винограду би ходала сама.
Резом брзим гранчицу скидала
миловала оком и руком својом.
Код куће по чаша вина чека на столу
и хлеб мирисни жути жртвени.
Па свечани ручак и крофне нуди
с очима пуним радости и наде.
А ми у реду с детињом срећом
у оку као њеном плавом.
TRIFUNDANSKO JUTRO
Moja baka je slavila Trifuna
očima plavim i rukama ispucalim.
Spremala je kuću dugo
da bilsta i miriše na cimet što čeka vino.
Govorila je tiho molitve snene
u večeri blede i jutra sjajna.
Rekla bi sebi, da niko ne čuje:
,,Samo da kiša pada i oblačno bude nebo."
U rano Trifundansko jutro
po vinogradu bi hodala sama.
Rezom brzim grančicu skidala
milovala okom i rukom svojom.
Kod kuće po čaša vina čeka na stolu
i hleb mirisni žuti žrtveni.
Pa svečani ručak i krofne nudi
s očima punim radosti i nade.
A mi u redu s detinjom srećom
u oku kao njenom plavom.

Нема коментара:
Постави коментар
Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!