Putopis: Sagrada Familia Barselona

 

 Koraci su nas tog predivnog dana doveli do najčuvenije
građevine Barselone , Bazilike  Sagrada Familia ( Sveta Porodica). 

Dovoljan je pogled se vidi njena različitost i posebnost u odnosu na sve verske objekte koje sam do sada videla.  

Glavni ulaz

Kamena ploča koja priča

Detalj fasade

Detalj fasade

Detalj 

Jedinstvena i upečatljiva dominira ne samo delom, već celom Barselonom.  Godišnje je poseti nekoliko miliona turista, a zanimljivo je i to što se njena gradnja finansira isključivo od prodatih ulaznica. 

Naravno ulaznice smo kupili on-lajn, a  naše vreme za ulazak je bilo tačno u podne. Kako smo stigli malo ranije, ljubazni službenik nas je uputio na prolaz za takve ulaznice, te smo brzo stigli do kontrolnog punkta i ušli,  a ono što  je sledilo ne može se meriti ni sa čim doživljenim.

 

 

Gradnja bazilike je počela hiljadu osamsto osamdeset druge godine od strane arhitekte Franciska de Paula del Viljara, ali je već naredne godine njenu izgradnju preuzeo najčuvenji Katalonac Antoni Gaudi po svojim originalnim prirodom nadahnutim idejama. Na njoj je radio punih četrdeset godina, do svoje tragične smrti. Naime kako je radio rame uz rame sa svojom radnicima , bio je sav prašnjav u i pohabanoj odeći kad ga je pregazio tramvaj. Takav je odnesen u bolnicu za siromašne, iz koje kasnije nije želeo da se premesti i u kojoj je preminuo. Njegov grob se nalazi u kripti Sagrada Familie na dubini od deset metara i simbolično predstavlja temelj svoje najpoznatije građevine. 

Osim toga što oduzima dah svojim izgledom, to čini i svojom veličinom. Naime ona je najviši verski objekat na svetu  visine sto sedamdeset dva i po metra , što je čini malo nižom od brda Monžuik. Gaudi je tvrdio da ljudska tvorevina ne sme biti viša od božanske. 

Centralna figura-Raspeće 

 

 

Vitraž

Kada se nađete licem u lice sa ovom jedinstvenom građevinom, jasan je Gaudijev stav. Ništa viđeno nije kao Ona.  Jasno je  da je želeo nešto posebno, a bio je genije svoje struke, da  to mora biti sasvim drugačije od svega viđenog.  Tako i jeste Sagrada Familia je savršeno matematički proračunata građevina, prepuna simbolike. Simbolika se ogleda u svakom kamenu ili vitražu , a oni joj daju ono posebno, priču ponovljenu mnogo puta u mnogim verskim objektima, ali ovde sasvim originalno i neponovljivo.

  Ima osamnaest tornjeva: dvanaest za apostole, četiri za Jevanđeliste, po jedan za Majku Mariju i najviši za Isusa, što u stvari čini Svetu Porodicu. Tornjevi su završeni ove godine, a gradnja bazilike se nastavlja. 

Unutrašnjost

 Spoljašnjost bazilike priča jevanđelja. Praćenje kamenih figura i prikaza na zidovima koji su predivno ukrašeni otkriva život Isusa, od rođenja do smrti. 

Tri ulaza  simbolizuju najveće vrednosti čovečanstva : veru, nadu i ljubav.  Na jednom mestu na fasadi se nalazi Magični kvadrat - zbir uvek iznosi trideset tri što simbolizuje trideset tri Isusove godine na Zemlji.  Tu su i  velike ploče sa zapisima iz Jevanđelja... molitva ,,Oče naš.."

 Potresno i za svako strahopoštovanje. 

 

 

 

Kamene statue su pravljene po likovima prvih graditelja Sagrade. Naime uzimani su otisci lica graditelja, tako su oni zauvek postali deo bazilike. 

Ulazak oduzima dah. Gaudi je u svim svojim građevinama pratio prirodu, njeno kretanje, disanje, rast.  Bog je prvo stvorio svetlost , pa sve ostalo, na kraju je stvorio čoveka. Gaudi se u svom radu pridržavao toga. Prvo me je zaslepela količina svetlosti i njena igra. Pred očima se širi prelepa šuma stubova isprepletenih i obojenih svetlošću koja dolazi kroz  brojne vitraže što daje posebnu magiju čitavom prostoru. Na njima su ispisana imena... Igra svetlosti i senke, boje koje su žive. Poigravanje sa okom i umom posetioca je gotovo opipljivo. Najimpresivnija su četiri stuba koja predstavljaju četvoricu jevađelista koji štite razapetog Isusa u sredini. Pričaju svoju priču...

Pravimo pauzu, sedamo na klupe za vernike,  duboko dišemo i pokušavamo da shvatimo svu veličinu Gaudijevog genija. 

Detalj tavanice - kamena krošnja

Tome doprinosi i poseta kripti koja je svojevrsni muzej. Tu se mogu videti projekcije koje pokazuju način gradnje, originalne fotografije, Gaudijeva radna soba...

Ono što je meni privuklo pažnju je  kako je Gaudi došao do rešenja  o tome kako će cela konstrukcija  izdržati ogroman teret, jer je zaista impozantno velika. Naime on je pomoću jednostavnih tegova proračunao koliki mora biti temelj da se njegova građevina održi. Impozantno: počeo je sa jednim tegom , pa je kroz obrnutu piramidu dodavao nove, da bi, postigavši željenu visinu sve,  postavio na pravu osnovu.

Za vreme Španskog građanskog rata anarhisti su spalili deo Gaudijevih spisa što je doprinelo težem razumevanju njegovih  ideja, ali na sreću  dosta toga je ostalo. 

U podzemnom muzeju se nalazi i spisak svih glavnih arhitekata koji su radili na građevini ili trenutno rade.  

Gaudijeva radna soba

Gaudijev grob

Tornjevi Jevanđelista- replike

Replike Toranj Majke Marije i Isusov toranj-replike

 

Toliko je toga za videti i osetiti da je nemoguće sve ispričati. 

Iako je lepota Sagrade Familie osporavana, a tačno je da ona nema za sada istorijsku vrednost, relativno je mlada za mnoge verske objekte, neosporna je njena jedinstvena lepota i originalnost. Vrednost će joj porasti jer će nastaviti da živi i privlači vernike. 

Za mene će kao nizbrisiv trag, čim pomislim,  na nju ostati ples Gaudijeve šume i igra svetlosti kroz njene kamene krošnje i listove. Treba doživeti..  

Nastaviće se ... 

 

Ovako bi trebalo da izgleda kada bude završena. Ići ću...

 

Nastaviće se ...