Putopis : Park Guelj - Barselona

Panorama s brda El Karmel

 

 

 

 Još jedan biser Gaudijevog genija, smešten podalje od centra Barselone  na brdu El

Karmel  - Park Guelj .  

To je mesto gde se sjedinuju arhitektura i priroda, kao i u svemu što je Gaudi projektovao. Priroda je osnova sveg čovekovog postojanja, a čovek je njen sastavni i neizbežni deo. S tom razlikom što je ovde ljudsko ugrađeno u prirodno, s neizmernim njenim poštovanjem.

U pozadini Austria gardens

Stazom do vrha

Godišnje doba -Hipostilna dvorana

Gaudi je iznad svega poštuje  njene odlike i ugrađuje ih u svoje građevine tako spojene i nigde viđene su  neponovljivo divne. Koliko je znanja umeća i truda uložio u park kazuje činjenica da je radio na njemu punih četrnaest godina.

 Po ideji grofa   Eusebija de Guelja, na tom mestu je trebalo da bude naselje sa  luksuznim stambenim kućama, ali su prilikom početnih radova  pronađeni praistorijski ostaci pa se od te ideje odustalo. Svedoci te ideje su par zgrada u ,,Gaudijevom" stilu, takozvani Paviljoni. Danas su tu muzejske postavke. Gaudi je pretvorio mesto u park koji je danas pod zaštitom    UNESKO-a. 

 Do parka dolazimo gradskim autobusom i posle nekih četrdesetak minuta vožnje strmim usponom,  od centra Barselone gde smo izašli iz voza,  stižemo. 

Karte za park smo izvadili on lajn,  kako bismo uštedeli vreme i čekanje u redu. Naravno brzo i lako ulazimo u veličanstveni zeleni prostor prepun kao lavirint uređenih  staza, svodova nalik pećinskim stalaktitima i stalagmitima, dvoranama koje skrivaju tajne , prelepim platoom, biljkama iz celog sveta ...  

Vijadukt

Klupa Zmija

Kod Tri krsta

Iako su se kišni oblaci nadvili nad Barselonom,  a i  u najavi civilne zaštite stizalo obaveštenje o nevremenu i da se ne izlazi bez potrebe, imali smo sreće. Jesmo pokisli, ali smo ono najgore -poplave koje su zahvatile ne samo Barselonu, već celu Kataloniju izbegli. Narednih dana smo videli njene posledice.

Iza deo hipostilne dvorane i Trg prirode

 

 

 

 

 

 

 

Da se okrenemo parku. 

U lepšem nisam bila. Da pomenem čuvene predivne Bahajske vrtove...ali ovakva originalnost nigde nije viđena i jedinstvena je na svetu. 

Napravili smo kakav takav plan obilaska, ako je tako nešto uopšte moguće. Kroz lavirinte zelenila se penjemo stazama do najviše tačke parka na visini od sto osamdeset dva metra  - Tri krsta. Oni podsećaju na stalagmite, jer izrastaju iz zemlje i označavaju  tri krsta Kalvarije. Ovde dva pokazuju strane sveta, a treći je usmeren prema nebu- Božanskoj volji. Okružuje ih  spiralno stepenište, po kom je iz razumljivih razloga zabranjeno penjanje.  Sa tog mesta se pruža najlepši pogled na Barselonu, Sagrada Familiju i predivno Sredozemno more. Mada je kiša sipila, a  uspon zahtevao napor,  nagrada je nemerljiva. 

Spuštanje strmim stazama donosi prolaz kroz staze dva nivoa,  kameni vijadukti koji podsećaju na karijatide i vulkanske stene, prirodnih boja  kroz koje lako prolazi vetar sa svojim pričama. Sve odiše originalnošću i blagom misterijom. Te se na trenutak se čini da se čovek  nalazi u nekoj začaranoj šumi ogromnih pečuraka i stabala neobičnih krošnji. Oblici prirodnih boja terakote sužavaju se i granaju čineći mrežu isprepletenu tako da liči na vreže ladoleža ili bostana. 

Još jedan prikaz godišnjeg doba

Tavanica

Ne može se ostati bez daha

 

 

 

 

 

 

 

 

Tu je i prelepa Hipostilna dvorana  sa osamdeset šest dorskih stubova  koji na  tavanici imaju ukrase i koji čitav ogromni plato- Trg prirode,  drže na svojim plećima.  Na tavanici, ako se tako može reći,  se nalaze ukrasi.  Četiri najveća mozaika  prikazuju četiri godišnja doba - simbolično Sunce u različitim bojama,  simbolizuju sunčeve aktivnosti kroz godišnja doba  i četrnaest manjih koji prikazuju motive  Mesečevih ciklusa. Zadivljujuće, sve je živih boja načinjenih od razbijenih keramičkih pločica (trendakis mozaici).   Tu je i ono što se ne vidi : sistem za sakupljanje kišnice ugrađen u tavanicu. Sve to zajedno nosi  na sebi Trg prirode sa velikom  klupom u obliku zmije koja je kao i sve što je Gaudi radio ukrašeno razbijenim keramičkim pločicama. Kažu da je to najduža klupa na svetu. 

Tu je i El Drac -  nezaobilazna fontana koja predstavlja guštera koje je postao obeležje Barselone.  Njegovo blistavo šarenilo oprano kapima kiše, iako gordo, ipak dozvoljava da se brojni turisti naslone, pomiluju ga, dodirnu i naravno fotografišu  pored njega. 

Detalj

Na stepeništu fontane

Paviljon 

Zgrade u sastavu parka su paviljoni istih karakteristika kao sve Gaudi  građevine-  mekih linija, šarenih boja, koje opet simbolizuju jedinstvo čoveka i prirode. Sve linije na građevinama imaju prirodne odlike  listova, grana, cvetova, pećinskih svodova... 

Njihovo veselo šarenilo daje utisak boravka u nekoj davno, u detinjstvu,  pročitanoj bajci...

Kod ,,guštera" 

 

Sve je to lepo ušuškano u brdo. Ništa ne odudara. Ne narušava njegov mir i lepotu. Sve zajedno je  stopljeno u savršenu sliku Gaudijevih nastojanja da spoji božansko i ljudsko, ali  i da nas nauči kakao da poštujemo oba.  Sve to nadleću brojna jata papagaja čiji razgovor odjekuje parkom. 

Pogled na Paviljone

Fontana -gušter

 

Nastaviće se...