Rana jesen

 

odlazim poznatom stazom

do granice grada

pričaju koraci zavedeni tragom nepoznatim 

 

 to rana jesen 

lakim hodom  briše linije leta

dojučerašnjeg vladara ravnice

 

nestaju tragovi u pesku

i daleka  prostranstva 

ostaje prah smrvljene crnice

 

u kapi kiše stanuje šapat

i drhtaj krila umirućeg leptira

dok iz visina dopire šum krila

 

prepoznajem nebo u hodu

oblak koji više nije plav

i zaboravljene reči prijatelja