Crno-belo ,noć i dan,dan i noć!

    Vreme teče kroz dan i noć, kroz crno i belo.

Večita tema, za kreatore, pratioce mode,

političare[crno odelo- bela košulja ], ali i za običnog jednostavnog čoveka koji živeći svoj život biva sa ili bez razloga uvučen u ovu dilemu.

    Hodamo kroz svetlo i tamu, kroz crno i belo!

    Što neko reče iskušenja su velika i valja im odoleti!!!!!
    Teško. Uvlačimo se u ljusturu. Bez misli ,osećanja, bez svog ličnog izraza. Kako drugi kaze, uradi, tako ću i ja. Zašto? Da li je to crno ili belo? Da li je to dobro ili loše?
   Možda iz straha ili lenjosti, možda zbog učmalosti sredine, možda iz razloga da se ne zamerimo nikome.
   Crno ili belo?
   Dve boje  u nasem životu!
   Tužna i teška priča. U svemu gledamo crno i belo, dobro i lose, dan i noć. Ko smo mi da tako lako odredjujemo bit čoveka. Najlakše je odrediti nekoga po svom merilu : crno ili belo. Da li u nekom postupku onoga koga poznajemo prepoznajemo jedno ili drugo? Nebitno! Isti postupak, dva čoveka, dva mišljenja: crno ili belo. Sto ljudi - sto mišljenja ili crno ili belo! Uvek isto. Skloniji smo onom crnom. Na  žalost, potrebno je da se nešto teško tragično dogodi, pa da shvatimo da je to crno  bilo ipak belo. Ukoliko je to čovek, da je imao svoje misli, osećanja, da je nekome pružao lepu reč, da se trudio i živeo po svojim pravilima ne mareći da li se o njemu misli crno ili belo. Možda tada sebi i zamerimo ono crno u razmišljanju. Ipak teško, jer ego čini čuda. Brzo sebi praštamo, izdižemo se iznad dileme, jer ego kaže- ,,Ja sam belo, ja sam:
        ,,iznad stvari , iluzija, iznad života! "
To lepo zvuči i što reče g Benet: ,,Brzo ću prestati da budem ljut na smoga sebe."
Tako i mi. Lako belo pretvaramo u crno, a crno u belo teže! Ja to takođe NE MOGU!
 Ono sto mogu jeste da dilemu slikarskom četkicom prenesem na svilu. Dan i noć, ovoga puta kao cveće sa tim imenom:
Dan i noć, letnji ili zimski? Opet dilema !