Srpsko vojničko groblje u Solunu, u Grčkoj. Podigao ga je kralj Petar Karadjordjević u znak zahvalnosti poginulim srpskim vojnicima na Solunskom frontu 1918 godine. Slava im!
Na početku stihovi Milutina Bojica: Plava grobnica . Čuvši ih iz usta drhtavog starca ...nezaboravno.
Milutin Bojić Plava grobnica
Ukoliko se nadjete u Solunu obavezno ga posetite. Doživećete osećaj mitske preuzvišenosti i strahopoštovanja. Svaki kamen, pesak, ugrejani krst na ovom svetom mestu prica svoju pricu: Ono sto je video i doziveo, ali i pricu o generacijama ljudi koji su se poklanjali senima junaka.
U kripti crkvice se nalaze Knjige poginulih vojnika željnih svoje otadzbine. Možete ukoliko imate strpljenja potražiti svoje pretke koji počivaju na ovom svetom mestu.
Velika imena srpske istorije....
Kraja nema ...
Kada je kralj Petar kupovao zemljiste za groblje ono se nalazilo na periferiji Soluna -Tesaloniki kako ga Grci zovu. Vec odavno to mesto nije na periferiji .
Ne moze se zaobići ni odani čuvar groblja g. Mihajlovic Djordje, praunuk prvog čuvara, samog preživelog solunca, saborca poginulih. U vreme naše posete imao je povredjenu ruku što je ceo doživljaj činilo upečatljivijim.Od njega čuh da je luster u kripti načinjen od ostataka granata sa Solunskog fronta .
Posle posete sledi stari srpski obicaj: rakija i ratluk, pa se priča nastavlja....
Ovde se može reći da istorija nije mrtva, ONA ŽIVI!
Pesma za pustiti suzu:
Tamo daleko
Tužno! Tamo negde je sahranjen i neko nas!
ОдговориИзбриши