Pročitah tekst ,,Upoznajte Slavika ,modnu ikonu među beskućnicima"
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/512784/Upoznajte-Slavika-modnu-ikonu-medju-ukrajinskim-beskucnicima
Zainteresovalo me i navelo na razmišljanje. Gledam ne tako starog, ali izboranog čoveka. Na svim fotografijama se smesi , smeska, zagonetno gleda baš kao prava manekenka. Zadovoljan ,ni traga cinizma, zavidnosti ili bilo kog oblika nezadovoljstva svojim beskućničkim životom. S ponosom nosi odeću na sebi kao da je obukao komade vrhunske visoke mode. Na momenat mi se učini da čoveku s druge strane kamere govori možda baš to da on može njemu da zavidi . Ima malo, a tako mnogo. Sviđa mu se čovek s druge strane kamere i on mu dozvoljava da ovaj snimi njegov život. Nema fotošopa pa da ga pretvori u pravog nabildovanog lepotana. S ponosom prikazuje svoj život i nudi nam ga otvorenog i spremnog za čitanje.
Svako od nas je imao prilike da bar jednom sretne nekog beskućnika, jadnika, odrpanog, samog... Ne obraćamo pažnju. Za nas su nevidljivi. Nezamislivo beznačajni, lljudi bez osećanja i bilo kakvih želja. Da li je to baš tako?
Da bar ovoga puta ne okrećemo glavu od njega. Pogledajmo i upoznajmo bliže.
Živi na ulicama Ukrajine, sam, spava ispod mostova na kartonskim kutijama i živi od milostinje. ZADOVOLJAN! Slavik ima MODNI život. On čeka svoga prijatelja Jurka Djačšina koji radi za Boret Panda sajt visoke mode .
Obojica nam se rugaju, možda ne lično nama, ali praćenju mode svakako. Ruga se čitavom buljuku fotošopovanih izgladnelih manekenki koje bezosećajno i ozbiljno gledaju u objektiv fotoaparata. Prestiž, ko, šta, gde, kako, koja modna kuća, markirana odeća... Svako od nas se našao u prilici da ne zna šta da obuče, šta će drugi reći o nama ... Plašljivo, sitničavo. Pokušavamo da sebe prikažemo lepšim, boljim, elegantnijim ... Želimo da zadržimo mladost, da pobegnemo od neminovnog. Na kraju ispadamo groteskno smešni, karikature sebi samima, a ne nekom drugom. Uz mnogo šminke, fotošopa i plastičnih operacija možemo ličiti na koga god hoćemo. Oni koji nemaju para da plate, zavide onima kojin to mogu. Svima zavidimo. U kompjuterskom svetu smo ljubazni, podržavamo humanost ...U stvarnosti...
Slavik, uvek zadovoljan, pametan, ima svoje poruke. Mi bi trebali njemu da zavidimo.
Ipak...
S moje strane,ne visoka moda, ali svilena esarpa može.
Nastala radom mojih ruku.
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/512784/Upoznajte-Slavika-modnu-ikonu-medju-ukrajinskim-beskucnicima
Zainteresovalo me i navelo na razmišljanje. Gledam ne tako starog, ali izboranog čoveka. Na svim fotografijama se smesi , smeska, zagonetno gleda baš kao prava manekenka. Zadovoljan ,ni traga cinizma, zavidnosti ili bilo kog oblika nezadovoljstva svojim beskućničkim životom. S ponosom nosi odeću na sebi kao da je obukao komade vrhunske visoke mode. Na momenat mi se učini da čoveku s druge strane kamere govori možda baš to da on može njemu da zavidi . Ima malo, a tako mnogo. Sviđa mu se čovek s druge strane kamere i on mu dozvoljava da ovaj snimi njegov život. Nema fotošopa pa da ga pretvori u pravog nabildovanog lepotana. S ponosom prikazuje svoj život i nudi nam ga otvorenog i spremnog za čitanje.
Svako od nas je imao prilike da bar jednom sretne nekog beskućnika, jadnika, odrpanog, samog... Ne obraćamo pažnju. Za nas su nevidljivi. Nezamislivo beznačajni, lljudi bez osećanja i bilo kakvih želja. Da li je to baš tako?
Da bar ovoga puta ne okrećemo glavu od njega. Pogledajmo i upoznajmo bliže.
Živi na ulicama Ukrajine, sam, spava ispod mostova na kartonskim kutijama i živi od milostinje. ZADOVOLJAN! Slavik ima MODNI život. On čeka svoga prijatelja Jurka Djačšina koji radi za Boret Panda sajt visoke mode .
Obojica nam se rugaju, možda ne lično nama, ali praćenju mode svakako. Ruga se čitavom buljuku fotošopovanih izgladnelih manekenki koje bezosećajno i ozbiljno gledaju u objektiv fotoaparata. Prestiž, ko, šta, gde, kako, koja modna kuća, markirana odeća... Svako od nas se našao u prilici da ne zna šta da obuče, šta će drugi reći o nama ... Plašljivo, sitničavo. Pokušavamo da sebe prikažemo lepšim, boljim, elegantnijim ... Želimo da zadržimo mladost, da pobegnemo od neminovnog. Na kraju ispadamo groteskno smešni, karikature sebi samima, a ne nekom drugom. Uz mnogo šminke, fotošopa i plastičnih operacija možemo ličiti na koga god hoćemo. Oni koji nemaju para da plate, zavide onima kojin to mogu. Svima zavidimo. U kompjuterskom svetu smo ljubazni, podržavamo humanost ...U stvarnosti...
Slavik, uvek zadovoljan, pametan, ima svoje poruke. Mi bi trebali njemu da zavidimo.
Ipak...
S moje strane,ne visoka moda, ali svilena esarpa može.
Nastala radom mojih ruku.
Нема коментара:
Постави коментар
Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!