Ležala je u tišini zimske noći. Polako je prebirala neke melepe događaje iz svoga života.
Znala je kako je dospela ovde. sećala se kako je rekla svome mužu da će se starati o njemu dak bude mogla da se stara o sebi.
sada ne može ništa od toga.Sama je u maraku svoje male sobe. Odjednom se sve uskovitlalo i podiglo. Počelo je ponovo da dobija oblike.
Znala je kako je dospela ovde. sećala se kako je rekla svome mužu da će se starati o njemu dak bude mogla da se stara o sebi.
sada ne može ništa od toga.Sama je u maraku svoje male sobe. Odjednom se sve uskovitlalo i podiglo. Počelo je ponovo da dobija oblike.
...
Zimska noć, teška od teških događaja iz njenog dugog života. Godine su se nizale, tekle su baš kao spore ravničarske reke, više mutne nego bistre, a ipak tako lepe... Život se meškoljio po talasima udarajući o levu i desnu obalu, odnoseći dane, donoseći radosti, tuge i strahovanja. Iznad svega donoseći nadanja. Nekada je mislila da će sve to ispričati nekome, da će neko od svega toga napisati roman. Možda to jednom i učini.
Jutro...
- Dobro jutro!- ušao
je novi glas zajedno sa novom osobom.
Možda je baš on taj
kome treba ispričati čitavu priču...
- Ostaviću to za nek drugi put, ovaj lik mi ne uliva poverenje! A i njie neki, sav nakostrešen, ni ne liči na gospodina kakve sam sretala u svojoj mladosti! Neću da mu pričam! NEĆU!
- Ostaviću to za nek drugi put, ovaj lik mi ne uliva poverenje! A i njie neki, sav nakostrešen, ni ne liči na gospodina kakve sam sretala u svojoj mladosti! Neću da mu pričam! NEĆU!
Uvek je lakše
pričati strancu koji nas ne poznaje i koji slučajno doluta u naš
zivot. Potpuno nepoznati ljudi u lekarskoj čekaonici mnogo pričaju.
Možda to što se izjadamo nepoznatom podsvesno znači da jadanje
neće stići do nama dragih ili do samih aktera naše priče. Tako
sami sebi olakšavamo.
Često se dešava da
ljudi strancu pričaju o nekom trećem koga i ne poznaju. Apsurd je
kada je ta treća osoba sama osoba o kojoj se priča.
Istina je da svaki
čovek želi da stvori što bolju sliku o sebi samom. Često se
dešava da sami sebi izgledamo bolji nego što stvarno jesmo i da smo
sami sebi strani.
Nije ni važno kakvi
smo ili kakvi ćemo biti. Svi idemo u istom pravcu, svi se
približavamo i spremamo se da prekoračimo granicu koja nas deli od
večnosti. Mozda ćemo tamo pronaći prave reči, možda ćemo tamo
biti jednaki, ljubazni, bez licemerja, laži, bez pogrešnih reči
izgovorenih tako da stvaraju bol.
Crtež sa par starih predmeta, da se podsetimo svojih baka!
Crtež sa par starih predmeta, da se podsetimo svojih baka!
Нема коментара:
Постави коментар
Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!