Retki za retke

Uključila je svoj lap top, skuvala kafu i uz lagano pijuckanje gorke tečnosti prelistavala je postove ljudi koji su se zvali prijateljima. Neke od njih je poznavala, a neki su to postali posle par lajkova.
Interesovanja ljudi su bila različita. Bilo je tu svega, od tuđih misli, preko grupnih i pojedinačnih fotografija, priča, pesama, postavki zagonetki,  do selfija.
Pogled joj se zadržao na fotografiji koja je svojim bleskom privlačila.
Žena u pedesetim. Duge prosede kose u blagim uvojcima. Čelo oslobođeno , sa tek pokojim nemirnim tamnim uvojkom isklizlim u svom nestašluku. Glava blago zbačena unazad. Nekadašnja lepotica, lepa i u svojoj jeseni. Pogled pritajen, zagonetan, skrivajući, a ipak u isto vreme izazivački napet,  obojen buginim bojama. Svetlost u svakoj zenici.Otkrivanje i davanje.  Karakter u tankim  ružem obojenim usnama, blagim, setno razvučenim. Otvaranje duše za one koji razumeju.
Šta skriva?
Kakve se misli roje ispod tamnih kapaka?
Kakav se bol nastanio ispod svakog oka?
Kakva se patnja zavukla ispod usana razvučenih  u blagi osmeh?
Da li da je upitam?
Ima li porodicu?
Životnog druga?
Voli li jesenji miris zrelih jabuka?
Voli li šuštanje zrelih kukuruza ili lagani ples zlatne pšenice uzdrhtale pred letnjom olujom?
Strepi li nošena unutrašnjim nemirom?
Smeje li se?
Da li se utapa u svakodnevici ili buntovno iskoračuje?
Da li je u svojoj unutrašnjosti skrila tragove vrele mladosti?
Pati li za nekom davno izgubljenom ljubavi ili sanjari o budućoj?
Kojim se skrivenim šumskim stazama kretala noseći blistavi osmeh prve zrelosti?
Da li plače nad ispalim iz gnezda,  malim  još uvek goluždravim vrapčićem?
Nosi li u rukama mirise godišnjih doba?
Ima li zaboravljeni unutrašnji džep u kome skriva talog godina?
  Pitanja su sama nalazila put. Penušala su se poput sapunice rastopljenog starog sapuna slučajno upalog u poluprazni lavor.
 Pijuckala je svoju kafu. Ispod fotografije je stavila lajk. Bez komentara.
Bio bi suvišan.

 Ilustracija: Retki za retke.