Putopis Temišvar

Na Trgu ujedinjenja

 Topao prolećni dan se pokazao veoma pogodnim za izlet u dragu nam

Rumuniju.  Ovoga puta nas je put vodio u Temišvar. Stari grad u blizini srpske granice i stecište brojnih Srba tokom njegove duge istorije.

Beskrajno plavo nebo i i njemu zvezda

Nekada su Srbi iz ovog dela Banata paorskim kolima sa zapregom odlazili na temišvarsku pijacu i tamo prodavali svoje proizvode. Ranom zorom bi se seljak namernik upućivao prema Temišvaru kolskim putem. Išlo se toliko često  da su ljudi govorili kako konji sami poznaju put, pa gazda posle napornog dana može da spava držeći kajase u rukama, a konj sam pronalazi put.
Interesantno je da ime duguje Tamišu, iako kroz njega on ne protiče. Taj naziv je ostao iz vremena kada je njegovo korito bilo podložno promenama pa se stavrao močvarni predeo ispunjen tamiškom vodom.

Most na Begeju

Danas je tu reka Begej. Čista, zelena od odsjaja zelenih grana po njegovoj staklastoj površini. Vrbe se nadvijaju nad vodom i svojim vrhovima je kao prstima nežno dodiruju. Cika i radost dece odzvanjaju njenom obalom, a brojni restorani mame šetače na predah. Begejom se turisti prevoze malim brodićem čiji kapetan ima trorogi šešir na glavi. Biciklistička staza i žagor parova skrivenih u hladovimi vrba.
Grad živi.
Prevaljujemo kilkometre šetajući. Nemamo osećaj da vreme brzo prolazi , da se dan troši brže nego što bismo hteli.

Park ruža

Ne može se zaobići nijedan od temišvarskih trgova. Općinjeni smo  Trgom ujedinjenja. Okružen zgradama iz vremena Marije Terezije, a gradila je neštedeći, svuda po svome carstvu isto.  Osećamo se kao kod kuće. Svoji sa  svojima. Tu su katolička katedrala, Srpska Saborna crkva i  palate, arhitektura u punoj lepoti. Sve je čisto i umiveno. Ljudi se osmehuju. Deca love golubove. Bašte i terase su pune. Pogled zadržavam na maloj tezgi vrlo neobičnog starinskog izgleda. Prodaje se neka vrsta kolača slična Karlovačkom kuglofu i sok u malim staklenim flašama,  možda boza ili klaker, ali to je samo moje nagađanje. Ljubazna domaćica pristaje na fotografiju.
Unutrašnjost crkava opčinjava.  Raskoš i bogatstvo. Starina se nudi na dlanu. Upijamo lepotu.

Popločanom ulicom stižemo na drugi jednako važan trg. Prepun je  ljudi, dece, mladosti na svakom koraku. Stigli smo na sam završetak Maratona slobode, a gde bi se završavao ako ne na istoimenom trgu. Svaki komad zemlje je pokriven lalama u punom cvetu.
Lale za Lalu, šale nikada dosta.

Tu je i veliki stub na čijem se vrhu nalazi statua Vučice koja doji Romula i Rema. Poklon Italije Temišvaru. Probijamo se kroz gužvu, pronalazimo malu pekaru ispred koje je poduži red. Vrata su otvorena, vidimo žene koje prave đevreke i perece. Miris je neodoljiv. Ukus još bolji. Vreme odmiče. Za čas stižemo do Trga pobede. Lep, osunčan , širok. Na njemu brojne palate i Rumunska pravoslavna crkva. Ulazimo. Slušamo deo liturgije na rumunskom. Puno ljudi se nalazi unutra. Zvučni glas sveštenika daruje blagoslov. Svi vernici koji ne mogu da unutra prisustvuju službi mogu to preko razglasa. To je praksa u njihovim crkvama.

Temišvarski maraton

Iza veoma lepog zdanja se nalazi park ruža. Tek su u formiranju pa lepotu ruža u punom cvatu možemo samo naslutiti. Veoma topao dan nas tera sa ulice. Odlazimo do Sinagoge i laganim korakom birajući hladovinu krećemo ka velikom modernom tržnom centru Julijus Maru.  Na četvrtom spratu se nalaze štandovi na kojim se može ručati za mali novac ono što se može poželeti. Tu su štandovi sa ribom, mađarskom kuhinjom, grčkom italijanskom  nemačkom... svet u malom. I prelep italijansko - rumunski sladoled. Dan se bliži kraju, moramo nazad. Do nekog novog susreta sa dragim ljudima.

Ovde su se tužili Pop Ćira i Pop spira

Ulaz u Srpsku pravoslavnu crkvu

Vladičanski dvor

Zgrada opere

Na trgu

Fontana

Rashlađenje

Pored Begeja

U parku ruža

Sa dragim pijateljima