,,Odsjaj svilenih niti" u Domu penzionera Kikinda

S nestrpljenjem sam čekala početak predstavljanja ,,Odsjaja svilenih niti" u
Domu prnzionera u Kikindi. Radost je bila obostrana.
Da sve mora da teče nekim nepredvidivim stazama dokazalo se i ovoga puta. Čika Toma
Mladić sa osamdeset se našao na probi folklora. Naravno na pitanje da li bismo mogli da napravimo malo drugačiji prikaz naše banatske duše, rado je pristao. Svilena nit koja povezuje sve sa ovih prostora je zasijala  i nastavila nesebično da deli svoj odsjaj.

Posle kratke najavе gospođe Zore, kao lagani početak usledilo je Banaćansko kolo.

Sledili su stihovi ,,Bezimene pesme"

Kada nebo oteža oblacima
Kada sivilo unese
U duše ljudi neki tihi ,
Neobjašnjivi žal
Dubokih korena,
Doleti bezvučni poj.
Razlegne se.

Samo ga prozvani čuju.

Nizale su se dogodovštine Banaćana, razlegao  se Logovac uz ,,Bogojavljensku noć" i Hladan Vetar poljem piri uz priču ,,Mirisi banatskog vetra".

Uz ,,Majstor Đulu je išla svirka,,Reših da se ženim" ...

Veče se suviše brzo završilo.

Društvo se okuplja.

Sa tetka Zorom

Poklon knjige za orkestar. ,,Ja nisam samo čuo šta čitate.  JA SAM SVE VIDEO!

Ukoliko bude potrebno rado ću pozajmiti ,,satirač" Branka Čučka.

 Smejali smo se Čedi i njegovom ,,Očenašu".
Uz obećanje da ćemo se ponovo videti, druženje smo nastavili uz posne kolače izašle ispod vrednih ruku Slavice Kanas.

Zahvaljujem svima na ukazanoj mi dobroti i gostoljubivosti.