Književno veče u Iđošu

 Ako ne vode svi putevi u ovo mirno ravničarsko selo, kroz njega prolaze.

Ono  se ne opire, dozvoljva da namernici dolaze i odlaze. Ovoga puta se zadržavam bar na kratko, a kratko je uvek,  da bih se družila sa članicama Udruženja Vreteno u njihovim veoma lepo uređenim prostorijama. U okviru Dana sela  Iđoš, gospođa Brankica je upriličila književno veče.

Gospođa Brankica

Druženje je veoma brzo prošlo, nizale su se priče, sećanja, smeh. Ni nagoveštaj nevremena od strane nekog snažnog, suvog  banatskog vetra nije mogao da umanji lepotu i reči izgovorenih te večeri. Grmeo je Sveti Ilija na nebu, nagoveštavao  Preobraženje, a reči su tekle.
Jedan odlomak koji će vam, nadam se,  poštovani čitaoci izmamiti osmeh:

 

Свака част

- Мој прва жена... мој прва жена, био леп. Био леп к’о јутро. Свеж. С косу велику до земље. Плео

је косу у плетеницу. Кад је у’ватим с ову моју мајстор руку, па је тргнем... Одма’ долети ту. Кув’о мије. Родио ми је децу. Имам с њом син. Док син био мали, некад оде код оц и матере, оде, па се врати.Тако ишло док ишло. Он оде, ја доведо Маришку, Маришка седи мало, па побег’о... Дошло Смиља. Лепо Смиља... каже код теб Ђул није добро... паоде... Врати се мој жена. Жена посек’о курјук, да је виш не вуче мој рука за косу... Ја ћут’о... Син нараст’о. Каже, иде он и води матер. Иди, само иди. Ја могу сам. Оде он у град да ради. Отишла с син. Нек само иду. Боље ми овако сам. Нис дугоби сам. Дође жена, каже бежи од њен муж. Оде. Дође нека други. Да бог склони и сачува... пијек’о мушки... не једе, не ради, само врућу ракију пије... једва да ми нешто остане од њу. Ој, дете мој, ти што питаш која по реду дође. Кој и је број’о… Шеста, седма, осма, девета... Па ми се вратио она трећа, био ту мало, па оде и тако ту и тамо, ту и тамо... Ко би ји набројо?! Питаш како сам ја то? Како? Мало тако, мало овако и тако некако. Ево, осамдесет година имам. Чекам жену да дође. Отишал у дућан, још јуче, а нема је...Зачуђен пролазник скрива осмех. Не зна да ли би се смејао или плакао. Шта да каже? Не може ни са оном једном да изађе на крај, а дедица... Прави мајстор... Мајстор Ђула!

- Богме, Ђула, свака част! Ви толко жена испра тили...

- Ниј то ништа, још ћу ја. Само да он дође из дућан…

Hvala prisutnima na vremenu  posvećenom zapisima u knjizi ,,Odsjaj svilenih niti" .
 Hvala gospođi Brankici i članicama Udruženja Vreteno. Želim im mnogo uspeha  u naporima za očuvanje kulture i tradicije banatskog sela.

Drago lice: Gorica

Članice Udruženja Vreteno