уторак, 28. август 2018.

Pločica

U tišini sobe, dok se napolju spremala bura olujnog neba začinjena jakim
naletima kiše, disao je par.
 Čovek raspojasan, oslobođenih prsa i ruku od toplote koju bi čuvala odeća,  ležao je na belom pamučnom čaršavu sposobnom da hladi. Iako je napolju pod udarima snažnih kišnih kapi temperatura padala, unutra je bilo više nego sparno. Nagomilana toplota zidova je zračila. Čaršav je hladio, donosio neki spokojni oslobađajući mir koji je prkosio  živosti nevremena. Pobedio  je snagu nemira.
Čoveka je obuzeo dremež.  Na opčinjavajućem  hladu telo se opustilo i kao uljuljano najlepšom pesmom gorskih vila, uplovilo je u  obojeni san.
Ona je, u svojoj tišini pritisnuta  unutrašnjim bujanjem, držala oči lako sklopljene. Bukova stolica joj nije davala sna. Otvorila je oči, dvoumila se oko toga da li da počne ili ne predenje zamišljenih linija na beloj tavanici ili da se prepusti pesmi nebeskoj.
Maštala je o tome da gorske vile igraju po taktovima nebeske muzike, a da se njihovi koraci glasaju udarima gromova. Pod bleskom munja njihove kose bi obasjale nebeski svod. Gledala je kroz prozor niz čije su se okno slivale duge linije kiše. Setila se dana kada je saznala da je svetlost najbrža, brojala je do očaravajućeg zvuka nebeskog bubnja.
Setila se prisustva čoveka, pogledala  je njegove kapke. Lako pomeranje očnih jabučica ispod zatvorenih kapaka ju je nateralo na osmeh. Da li je sanjao nedostižna, daleka putovanja? Da li je  jurio za neostvarenim snovima? Da li je plovio vrbacima i malim rukavcima u lakom drvenom čamcu? Da li se u snovima prepuštao najsmelijim maštanjima i u njima činio ono što  se na javi ne sme?
 Iz razmišljanja ju je prekinuo nestanak struje. Tama  neba je ispunila tamu male sobe. Ona je opet dala  mnoštvo senki oživljenih snažnim bljeskom munja. Plesale su pod dirigentskom palicom neba. Odjednom se ples pretvorio u beskraj krupnih letećih projektila snažnih i udarajućih, nebeskom rukom bačenih. Trgla se. Ustala je  da pokupi kišne kapi unete kroz otvoreni prozor.
-Ustala je. Misli da spavam. Šta li se nalazi u njenoj glavi i ovim burnim večernjim časovima obojenim gromoglasnom tutnjavom? Zašto  ne ostavi sve  i ne prepusti se sanjarenju, istom onom koje je mogla tako lako da uhvati rukama mladosti?

- Hoćeš li da popijemo ledeni mentin čaj?
- Mislila sam da spavaš...

Нема коментара:

Постави коментар

Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!