Lov na zjale

-Šta radiš komšija?
-Šta radim?
Komšije je delio mali zid kog je obuzela vinova loza. To ne bi bilo ništa neobično da se ona nije toliko razgranala, da je svojim stasom obuhvatila bagrem s jedne strane  i višnjevu krošnju s druge strane. Ko ju je i kada posadio zaboravilo se. Možda je sudbina htela da joj se zametne trag u vremenu nastajanja ili se ljudski nemar umešao, nije bilo važno. Rasla je i rasla. Uprkos kišama koje su prkosile zemlji, suncu koje je nemilosrdno pržilo i nemaru orezivanja,  rodila je mnogo. Tamni grozdovi su visili i svojim blistavim bobicama mamili uzdahe niskih. Posetiocu se činilo da grožđe rađa tamo gde ne rađa.
- Pitah, šta radiš komšija?
- Hvatam zjale! A ti?
- Ja mlatim praznu slamu!
- E, lep ti je posao! Dođi  da radimo zajedno! Možemo i muve da lovimo! Njih bar ima.
Sunčan dan je uzimao svoje. Toplota je doprinosila da se telo pokrije slojem lepljivog znoja i što je bilo još gore, širio se neobičan miris.
- Komšija, pa ti se nekako ukiselio?
- A ti, pa kao nisi? Daro, skuvaj kafu i daj po rakiju!
- Baš mora rakija? Na ovu vrućinu?
- Ćuti, sedi, pij i lovi zjale!
- Kad nalovimo pun kavez, šta ćemo?
- Znaš šta?
- Šta?
-Ti imaš nešto jabuka, ja nešto šljiva... a ima i koji beli grozd...
- Onih na ulici? Nije baš mnogo ostalo od noćnoh hordi...
- Ćuti i slušaj: ovo gruzijsko grožđe ionako nije ni moje ni tvoje...da mi to lepo umuljamo, pa napravimo rakiju? A?
- Vidiš nije ti to loše!
- Dobar dan komšija, jel vrućina?
-Vrućina, ali  šta ću, trpim.
- Šta se radi?
- Ništa, evo lovim zjale s tvojim mužem!
- Baš lepo! Pa, da li naloviste?
- Nalovismo, a sad ćemo...
- Šta ćemo?!!!!!...
- Sad ćemo preći na slamu...
- Možete kako hoćete,  prijatna vam kafa, donela sam i šećer, pa sipajte koliko volite!
- Dobro da nisi rekao! Htela je da kuva pekmez od šljiva. Jel, da li imaš još ono bure...
- Imam...
- Onda radimo i delimo. Šećer ćemo podeliti, sve na pola...dugačka će zima biti!
- Idemo, zjale ostavi i sutra je dan.