Pritiska me praznina pustih reči
Izgovorenih da bole.
Otežalih ruku
Otečenih prstiju
Prebiram sate minulog dana.
Gde je skrivena nit?
Gde je početak početka?
Gde su glasovi dobrote nestali?
Osušena trava ispreda snove leta
Veselih dana
Budnih noći.
Razgovor vije sa sivim nebom
Spremnim da zaplače nad tugom njenom.
Uplićem se u razgovor nemi
Hvatam naramak svetlosti
Bledog na tren izašlog Meseca.
Sklapam oči
Puštam da me otrezni vlaga večeri.
Pritiska me praznina pustih reči
Izgovorenih da bole.
Нема коментара:
Постави коментар
Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!