Lala u koroni: Ostani kod kuće

-Ovaj usisivač, zašto stoji tu da se ja, ovako debo saplićem o njega?Prašina?
Kome smeta prašina? Ona je opasna samo kad se pomera. Ovako ništa! Da se maneš!
I te slike što glediš? Šta buljiš u nji, misliš ako glediš da će doći? Neće. Ima da čuču  u njine kuće. Nigdi se nejde! U se i u svoje kljuse! Zna se!
Moraću i sode bikarbone  da pijem. Zbog tebe. Te ovo, te ono... Ju, i ova korona...čuo sam za onu sunčevu, a volo sam i da je gledim kroz nagaravljeno staklo...svi ti kako kažedu ,,efekti", pa mesečeva korona, svetlost i to tako, al ovo, to mi nije jasno. Izgubio sam se ko guska u maglu. A i one dobre, spasile Rim, a tek džigerica... Al šta ću...rane ima, pa će da se gura... Šunke na tavan, al ni tome nije vreme, ima da čekam paradajz...
Ju, onaj mi opet šalje neke slike. De da vidim...ima vremena ne radi ništa...he, he, he... Dobro je da su mi dali ovaj telefon što može i slike da daje, pa ko na televizor ...E, sad ima da ga zovem i gledim:
-Di si mi, druže moj? Di nalaziš sve te take...
-Ima svugdi, samo traži pa ćeš i naći...
-Jal, pa kako ti je u ovoj koroni?
- Šta da ti kažem : Ustani- oću- neću, više neću neg što oću! Kafa i rakija više oću neg što neću, al da ji jedim- neću, pa oću! Opet lezi - oću, neću, oću, neću, oću! Ondak ručak, opet oću, neću, oću neću, oću! Pa sam podrigivo i tako, To ti je za ceo dan. Oću i neću. Više neću nego oću,  al oću pa opet neću!
-E, pa dobar si mi ti! Blago tebi! Ja nisam teo da ručam, pa sam teo. Ondak  neki kiseli kolači, teo sam, pa nisam, pa jesam! Muči me stomak od nji. Da bar možeš da dođeš. Tu si preko, a ko da si sto kilometara daleko.
- Ćuti dobro je i ovako! Da ostanemo na oću  i neću.
- Dobro je, al što ti je glava nekako kriva. Dole široka, gore uzana? Šta je to s tobom?
- Baš sam teo da te pitam. I tvoja je taka.  Da nisi obolo?
- A ti?
- Nemam temperaturu - nisam.
-Nemam ni ja! To je od ove tehnike, oće, pa neće da da dobru sliku!
-Neće- oće, neće!
- Ajd sad lezi i spavaj. Kažu dobro za zdravlje!
-E, to oću! Ajd pa pošalji mi koju sliku, a ja ću  ondak te zovem. Svako u svoju kuću, a ko da smo u jednu!