Bezglasno

Hodam
teški  i koraci.

Naleće mlaz obojene vode
dubok
hladan 
nepoznat.

Hodam ulicom bez ljudi
strah grize moje korake.

Bezglasno plaču.

Zavesa se lako pomerila
glas  zamro.

Videh samo stare isušene prste.


Srećan Dan poezije.


SREĆNO!

Коментари

Популарни постови са овог блога

Приповедање о човеку званом Голуб

Ivanjdan!

Нови дан