Naprežem sluh u pokušaju da uhvatim
razgovor slučajnih prolaznika
nevidljivi talasi donose magličaste tragove.
Hladnoća me trezni
to samo jesenja reč
raznosi hladan razgovor nestalih.
Zatvorenih okana prozori ćute
kapije obučene u sipkavi ogrtač
broje dane kada su u sreći otvarane.
A glasa nigde,
ulice puste,
praznog daha odzvanjaju ehom bez zvuka.
Samo psi lutalice
bez laveži
tužnim očima prate senke mačaka
koje preko krovova hode
u traženju
predaka svijih nebeski trag.
Нема коментара:
Постави коментар
Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!