Putopis Lazarev grad

 Dva dana pre Vidovdana našli smo se u Kruševcu.  Ni visoka temperatura ni malo

Kod spomenika

vremena nisu nas sprečili da posetimo Lazarev grad, nekadašnju prestonicu Kneza Lazara. 

Bio bi ponosan Lazar na Kruševljane. Vedre ulice i mnoštvo prolaznika,  koji nekuda , za svojim poslovima žure.

 Blistao se grad okupan  letnjim suncem. Oko Lazarice su se šarenile tezge sa proizvodima kraja. Mladići i devojke obučeni u nošnje Lazarevog vremena sa ljubaznim osmesima na usnama pokazuju prolaznicima viteške običaje. 

Tu je i Lazar mlad i naočit sa dugim plaštom. Priča dečaku od pet - šest godina o junaštvu i slavnoj prošlosti. 

Grad je u ruševinama , vide se ostaci Donžon kule, kovačnice, grnčarske peći, zidovi dvora, konjušnica. Sve to nadgleda spomenik Knezu Lazaru.  S ponosom se čista i umivena svetli Lazarica.

Veličina kompleksa se može samo naslutiti i zamisliti ono što je ispod zgrada i puteva , ispod ulica  i parkova.

Za posetioce je otvoren tek mali deo. 

Huji laki povetarac obojen mirisom tamjana iz Lazarice. Huje protekle godine u

Na ulazu u Lazaricu

nastojanju da ne budu zaboravljene. Dok mrsi kose povetarac priča priče o davnim vremenima kada je hrabrost bila veća od života, kada se čast merila rečima, a ruka podizala u znak slobode. 

Slavna prošlost otkrivena  na pruženom dlanu. Nerazmrsivo vezana prošlost,  sadašnjost i budućnost. U slavu prošlosti za svetlu budućnost.

Nakada se ovde učilo mačevanje i  nođenje koplja , danas se pričaju priče , a  kroz  nekadašnje ulice razleže se dečji smeh.

Danas je Vidovdan. Ostaje nama da poštujemo običaje, da  se pomolimo u nadi da će nam gresi biti oprošteni.  

 

 

U Lazarevom  gradu

U Miličinom gradu

U slavu dana  minulih

glasova monaha umilnih

Hodnici vremena

na kolena se spustih

Lazarici  poklonih.

Kula

Fotografija Dragan Đukanović