по први пут орагнизовала књижевна
манифестација У ритму дијалекта, на истој сам као једина Војвођанка учествовала, што је изузетна част за мене.О љубазности домаћина - тима Културног центра Лесковац се могу рећи само речи хвале. Провели смо вече у прелепом дружењу уз читање поезије, слушање изворне народне музике и вечеру у друштву новостечених пријатеља. Чинило се да се одавно познајемо.
Посебно захваљујем госпођици Ани Јовић на организацији сусрета и пруженој помоћи. Захвалност иде и њеним сарадницима.
На конкурс сам се пријавила са своје три песме које су писане на нашем изворном дијалекту- Гледим, Туђе и Шта би.
Како неко рече: какви смо, такви смо, све је то наше и добро.
 |
| Још која реч |
ГЛЕДИМ
Гледим
трагове детињства мог
колске путеве срца банатска
што у небеса грабиду кораком дугачким.
Спаваду стари багреми
украј пута куд идеду сами
патуљци њива панонски
што тиим зовом будиду макове цветове црвене.
 |
| Друштво песника |
Ћуту усамљени млади изданци
тек стасалог жита
Стра их гнева Громовника
па пуштаду да мак цвета
Гледим и стра ме од дуга мрака .
У даљини патуљци откидаду класи
мрвиду и
и читаду прстима кратким
тајне зрна што идеду
земљаним путем предака.
 |
Дозиваду небо и кишу
и земљу
даједу своју душу
забораву плитка ума.
Радидиду,
дуго па полако утонеду
у први сумрак а онда у ноћ
док звезде пададу
Стра ме дугачког мрака и кратка дана
Тела би да вичем, молим
А патуљци нестаједу с видика мог.
Гледим
трагове детињства мог
колске путеве срца банатска
што у небеса грабиду кораком дугачким.
ТУЂЕ
Кроз мрак певаду они што мрзиду живот
 |
| Са учесницима |
што војеваду туђе снове
ратуједу са изгубљеним голубовима
а паткама глуварама што беже
од пушака отимаду душе.
Дани им даруједу да
подносиду зло своје и ноћ чекаду.
Кроз мрак носиду страове своје
скриваду одбачене љуштике
посећиваду греове што скриваду.
Кроз мрак одапињеду стреле
дотичеду реке
заборављаду скеле дрвене што и носе
па мрсиду гране зелене што милуједу воду реке.
Кроз мрак певаду
Кроз мрак живиду
снове туђе оживљаваду и присвајаду.
Дане мрзиду, светлост мрзиду
 |
| С госпођицом Аном Јовић |
жалиду за тим што сањаду
и опет ноћ чекаду.
ШТА БИ
Шта би док пољима свираду
ветрови погрешни праваца
док им се јекови одбијаду
о бескрајна поља
расцветали булки?
Шта би док ретки сунчеви зракови
јављаду ројевима пчела
зовље поља црвених?
Шта би док сама гледим бој танки крила
у безмерју пространства равна?
Да запојем, запевам,
Оченаш очитам?
Ди да отерам казну изгзубљеног пролећа
због грешна човека?
Шта би у немоћи својој
у пустоћи дана дугих?
Шта би?
 |
| Без супруга не бих стигла до Лесковца. |
Фотографија Драган Ђукановић.
Нема коментара:
Постави коментар
Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!