Уз влагу и хладноћу каснојесењег дана стигао ми је Зборник 32.
међународног сусрета песника Гарави сокак из Инђије.
Захваљујем Књижњвном клубу,,Мирослав Мика Антић" , члановима жирија и председнику клуба господину Александру Мијалковићу на прилици да се моја песма Равница нађе у њему.
РАВНИЦА
Кроз блиставо јутро одзвања равница
свежом бојом зеленога класја пева пробуђени дан
па нежно милује живот
обиље хране и песма, босиљка радостан цвет
у хору као један дарују богат дан.
Фазан се подиже и крикну негде у висину јасно
гласом предака својих, па лаким крилом
освоји трњина цвет.
Булке пустиле стабљике окићене црвеним хаљинама
придружиле им се беле главе камилице
и влати тек стасале детелине претворене у поље
Заиграле свраке
витке, лаке, кроз зелене крошње младих воћки
односећи перјем сивим мирис цвета као поклон небу.
Дрхте
у љубавном заносу жбунови
опет и опет, лево и десно.
Јата врабаца се додирују у лету
прште перјем
меша се бело и црно, глава са крилом
равница хвата нови дан.
Грабим равницу и поља тек никлог кукуруза
бљеште листови обасјани сунцем
таласа се класје зеленог жита
под лаким додирима ветра
јечам пева.
Хвала- изговарам тихо да само ја чујем.
Нема коментара:
Постави коментар
Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!