Kroz obezglavljene krošnje
severni vetar raznosi srebrni prah.
Drhte u nevinom strahu usamljene grane
a poslednji list završava svoj samrtni ples.
Zgrčen na tankoj grani drema vrabac
spuštenog kljuna, nem
iz pomodrele trave ga vreba
letos rođeni mačak gord i britak.
Ječe dojučerašnji prijatelji
glasovima udaljenim
samo tuga i samotna tišina paraju nebo
dok se veče na počinak sprema.
Нема коментара:
Постави коментар
Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!