Radost ždrala

Preleću jata  ptica

krilima šumnim krnje tišinu 

hode sebi znanim putevima.

 

U trenu  sleću,  korakom snenim

pokleknu, pa sporo  grabe

tek uzoranom njivom.

 

Plene 

bez glasa svoga

bez znanja  o gordosti čovekovoj

 

Spremno otimaju  mrazu dah

rasteruju maglu krilom svojim 

 i daruju  radost oku.