Živeo jednom jedan čovek

 

Negde je živeo čovek

obojen strahovima mnogim

s dušom okačenom o prvi sunčev zrak

i osmehom ugasle zvezde na dalekom nebu.

Tekli su dani njegovi  poput svih dana

tiho i neprimetno

u tišini ravničarske reke.

Jutro je osvanulo drugačije,

plavlje i nemirnije.

Uplašio se čovek, uvukao vrat u svoju kućicu

postavio straže oko svoga srca.

S nemirom je dočekao veče

njegova zvezda plavog sjsja je nestala

strah ga je preplavio

cipele su postale tesne, a košulja kratka.

Zatvorio je varta duše svoje

strahom podigao visoke barikade

blatne zidove u kamene pretvorio

zatvorio je oči i osvojio daljine.

 

Ilustracija -slika na svili