u prepunom džaku našao se kukolj
potpuno crn
nekada je skriven u crvenom cvetu krasio polje
psovao ga je ratar
grdio sjaj cveta njegovog
proklinjao svoju sudbinu pod kapom nebeskom
cvet se nije uplašio
prkosio je rataru i upao u ovršenu pšenicu
sada u džaku i strpljivo čeka jesenji trenutak
da pod glatkim telom oseti meku crnicu
neće mu smetati zima ni severni vetar
pustiće da pšenica proklija i zazeleni se
da se pravi važna
spavaće i čekati prolećni zrak sunca
Нема коментара:
Постави коментар
Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!