Za kraj rimskih zapisa sam osavila državu koja je sa svih strana okružena Italijom-
 |
Tu smo
|
Vatikan. Nalazi se na vatikanskom brežuljku, a slika koja se daje je jedinstvena. Trg ovalnog oblika je okružen zdanjima, opasan visokim mermernim stubovima koji naspram veličine trga čine predivnu celinu. U sredini trga je je obelisk koji je Kaligula doneo iz Egipta pored koga se nalaze dve fontane. Trg je projektovao Bernini. Na trg se može doći iz Ulice pomirenja koja ga povezuje sa Anđeoskom tvrđavom. Mi smo prošli ulaz na kom postoji skener za proveru. Prostor - otvoreno zatvorenog tipa je majstorstvo renesanse. Ono što se ne vidi jesu mnogi podzemni hodnici koji vezuju zdanja Vatikana u celinu.
Jednom rečju predivno.
Najlepša, najveća i najposećenija Crkva, ne samo Rima i Vatikana već sveta, je je Bazilika Svetog Petra. Podignuta je na mestu njegovog razapinjanja na krst. Istorija kaže da je razapet naopako i da je sahranjen na ovom mestu. Trg Svetog Petra može da primi oko trista hiljada posetilaca. Toga dana smo bili dvoje od trista hiljada.
Kako
smo karte za Vatikanski muzej imali za ponedeljak, a nadali smo se da
ćemo se u
 |
Sigurno mesto
|
 |
Čast je biti pored Švajcarske garde
|
 |
Anđeoska tvrđava
|
 |
Strpljivo
|
vreme podneva naći na Trgu Svetog Petra u Vatikanu, rano smo
se uputili u tom pravcu. Da nije običan vatikanski dan upućivalo je to
što autobuska linija za Vatikan nije saobraćala pre podne. Zato smo se
uputili metroom. Reka ljudi je ušla i izašla iz metroa. Prošli smo sve
sigurnosne rampe i našli se na prostranom veličanstvenom trgu.
Interesantno je da u Vatikanu nema skulptura anđela, već one
predstavljaju isključivo svece i apostole. Postavljeni su u parovima na
svim Vatikanskim zgradama.
Primetili smo neobična dešavanja i
ubrzo shvatili da će papa držati misu. Pored nas su prolazile zvanice
sa akreditacijama, plemstvo u svečanim odorama...Kada su na binu izneli
belu papsku stolicu potvrile su se pretpostavke. Papa Frančesko će služiti
misu. Stajali smo na mestu , niko nas nije opominjao da bez pozivnica ne pripadamo tu. Kada je misa počela bili smo pozvani od strane vatikanske
žandarmerije da sednemo odmah ispod VIP lože. Odslušali smo misu, a
papa je u svom papamobilu prošao na dva metra od nas. Osećali smo se
blagosloveno.
 |
Čekajući u redu
|
Tog dana se nije moglo ući u Baziliku Svetog
Petra. Zato smo sutradan opet rano peške krenuli put Vatikana.
Prethodnog dana su nam u gužvi džeparoši ukrali mobilni telefon. Čuvate
ih se, ima ih mnogo i veoma su vešti.
U neposrednoj blizini
Vatikana, na obali Tibra, se nalazi Anđeoska tvrđava. Crveno zdanje
bogate istorije. Prvimo fotografije i nastavljamo put.
Opet je
trg bio prepun , ali onih koji su čekali u redu za ulazak u Baziliku
Svetog Petra . U istom redu smo se uz lagano kretanje nalazili dva i po
sata dok i nismo ušli, a onda eksplozija lepote, umetnosti i umeća
renesansnih umetnika. Sve što smo obišli i videli
 |
| Unutrašnjost |
 |
| Pieta |
 |
| Detalj |
 |
| Prostornost |
 |
Unutrašnjost
|
 |
Detalj unutrašnjosti
|
nije za poređenje sa
lepotom Bazilike Svetog Petra.
Prvo vas dočeka Mikelanđelova Pieta.
Svaki detalj na skulpturi priča svoju priču: pokret, izraz lica na kome
je bol svake majke u Majci. Mikelanđelo je od belog mermera načinio
mladu majku sa mrtvim Isusom tek skinutim sa krsta. Po njemu svaka majka
je Pieta u času saznanja da njeno dete nije među živima. Blago nagnuta
glava prepuna tuge, neoptužujuća nema nežnost i bezuslovna ljubav
zrače iz cele kompozicije. Skrhanost bolom celo njeno biće zrači
svetlošću. Savladavam se, gutam neisplakano i krećem dalje u obilazak.
Svodovi, kupole, baldahin Svetog Petra, bronzana skulptura Svetog Petra rada Arnolfa di Kambija. Sve se daje. Tišina uprkos velikom broju
ljudi i oplemenjenost ogromnog prostora se ogledaju na svkom prisutnom
licu.
 |
| Kupola |
Mala sam, bespomoćna pred lepotom najveće hrišćanske crkve
na svetu. San svakog hodočasnika je da se nađe na ovom mestu, da oseti
ne samo vidom, sluhom već i dušom lepotu ovog jedinstvenog zdanja. Dovoljno je
reći samo tri imena da se shvati njegova lepota: Mikelanđelo, Rafaelo,
Bernini , ujedinjeni daju nezaboravnu sliku.
Neizostavan za turiste je Vatikanski muzej. Karte smo kupili on line, što svima
preporučujem. I ovde je red bio ogroman. Uniformisana čuvarka nas je
uputila u red
Priče u slikama
 |
Priče u slikama
|
Rafaelo
 |
U društvu Belinija
|
U hodniku
 |
Iz muzeja - priče u slikama
|
 |
Neizostavni Egipat
|
 |
Jedan od hodnika
|
onih koji imaju karte. Možete zamisliti koliki je bio red
onih koji ih nisu imali? Verovatno toga dana nisu ni mogli da ih nabave
na muzejskim biletarnicama , zato ima onih drugih gde su karte
višestruko skuplje.Naš termin za ulaz je bio u petnaest časova. Tačno tada smo
i ušli. Nebrojeno je mnogo eksponata, a vreme tako brzo prolazi, na
žalost samo smo okrznuli pogledom mnogo toga, jer je za ozbiljnije
razgledanje potrebno više dana (ulaznica). Samo kratko s visokih zidina
razgledamo vatikanske bašte, rado bismo prošetali divno uređenim
stazama , ali je vremena malo. Zdržavamo se kod ranohrišćanske
umetnosti, egipatske, starorimske, grčke, mesopotamske, etrurske,
renesansne...mnogo je lepote koju um jednostavno ne može da primi . Reke
ljudi su oko nas. Saznajemo da šezdeset hiljada ljudi dnevno uđe u
Vatikanski muzej.
 |
Jedna od...
|
 |
Ranohrišćanska umetnost
|
 |
Pogled sa terase Vatikanskog muzeja
|
 |
U društvu Leonarda
|
Zadivljuje soba sa tapiserijama, grčkim
vazama, predivni su pogledi koji se pružaju kroz otvorene
prozore...Upijam, sabijam u sećanje, ne bih da propustim ništa, a
propuštam mnogo. S približavanjem Sikstinskoj kapeli gužva je sve veća.
Brojni su oko nas s istom željom i istim umorom na licu. Sa zidova nas
pozdravljaju Leonardo, Rafaelo, Rubens, Velika imena slikarstva, i
umetnosti uopšte. Najmanje pažnje poklanjamo modernoj umetnosti , ipak
Pikaso se ne može zaobići... Dugi hodnici su puni umetničkih
dragocenosti, ali se u njima nalaze stolice na kojima se posetioci mogu
odmoriti. I onda, kao uvod u ono najlepše, kapela oslikana Rafaelovom
rukom, iz nje vodi hodnik do Sikstinske kapele. Koliko god da sam puta
gledala fotografije Mikelanđelovih fresaka nepripremljena sam za njihovu
lepotu i jedinstvenost, svaki lik, mišić na telu, su jedinstveni, različiti , predivni. Kompozicije fresaka
koje pričaju starozavetne priče , do one u središnjem delu kupole gde
Bog udahnjuje život u Adama. Legenda kaže da se u apsolutnoj tišini može čuti dodir Boga. LEPOTA u izvornom smislu reči. Bez obrada,
veštačke inteligencije , raznih dodataka, jedinstvena i čista lepota.
 |
Spiralno stepenište
|
Zaboravi
se umor u nogama, bol u mišićima. Glave uperene u tavanicu zaustavljam
dah i jednostavno rečeno uživam. U Sikstinskoj kapeli je zabranjeno
fotografisanje.
U kapelu stalno stižu nove kolone posetilaca,
koliko god da želim ne mogu dugo da ostanem. Što od iscrpljenosti, što
iz obzira prema ostalim posetiocima. Polako se krećemo prema izlazu.
Opet kroz galerije slika, brojne makete Zemlje iz različitih vremenskih
razdoblja, grafika kako je Bazilika Svetog Petra nekada izgledala, mnoštvo
slika i crteža...
Na izlazu stoji obaveštenje: Poslednja šansa za vraćanje. Možeš s vratiti, ali koliko god da želim, ne mogu. Nemam više snage.
Još
jedna jedinstvenost Vatikanskog muzeja: na izlazu su spiralne
stepenice. Za sve vreme boravlka unutar muzeja ne stiče se utisak
velikog penjanja- spratnosti , a stepenište govori nešto sasvim drugo.
 |
Pozdrav muzeju
|
Završavamo posetu.
U smeštaj se vraćamo autobusom.
Tog dana smo prepešačili dvadeset kilometara.
S nadom u tvrdnju da:
Svi putevi vode u Rim, srećan put, tebi čitaoče, pa i sebi!
Fotografija :Dragan Đukanović
.JPG)
.JPG)
.JPG)
.JPG)
.JPG)
.JPG)
.JPG)
.JPG)
