Putopis Ohrid

U pozadini manastir Svetog Pantelejmona

Svi putevi nekuda vode,  prostranstva su otvorena, a želje mnoge. Posle dugog niza godina zaputili smo se put makedonske granice.

Na izlazu iz Leskovca s desne strane puta ležao je omanji crni pas. Videlo se da je povređen. Zaustavljamo auto, uzimamo hranu zaostalu od prethodnog dana i hranimo ga. Polomljene su mu zadnje noge.  Uzimam telefon i pomoću čuda koje se zove internet pronalazim telefonski broj Društva za zaštitu životinja ,,Dobrobit" . Posle kratkog vremena javio se muški glas, objasnili smo gde se pas nalazi... Osećaj je dobar-pomoći nekome, negde, ko je bez nade...smisao ljudskog života ...Sve pohvale članovima ,,Dobrobita" .

Sveti Jovan Kaneo

Idemo prema granici,  put vijuga kroz snegom pokriveno prostranstvo. Bele se planine i krovovi kuća, bele se  tragovi ostavljeni u snegu, a grane se poput bisera okupanih zimskim suncem presijavaju okupani svetlošću.  

Za Makedoniju je potreban Zeleni karton. Tu malenkost smo prevideli pa okolnim putem od Prohor Pčinjski prelaza, na glavni prelaz Preševo.  Brzo ga prelazimo. Pred nama se otvara vedro nebo, snegovi su nestali ili se vide samo u tragovima , put je širok i posut  dobrodošlicom. 

Zaista, tako se osećamo. Nekako svoji sa svojima.  Posle kratkog zadržavanja u Kumanovu, ( istorijski važnog za srpski narod), trećem po veličini gradu u Makedoniji,  nastavljamo put dalje prema makedonskom moru - Ohridskom jezeru.  Veče je kad smo ga ugledali.  Po površini su svetla sijalica izvodila večernji program.  

Okupani svetlošću

Moram čekati jutro. 

Ljubazni vlasnik iznajmljenog apartmana nas upućuje u nacionalni restoran,,Vkusno". Zaista je tako kako ime nagoveštava. Ako se nađete u Ohridu nemojte ga zaobići. 

Pred okom se raspline glavna ulica Starog grada, obasjana svetlima brojnih radnji sa najraznovrsnijom ponudom. Kako nije glavna sezona mnoge od njih ne rade , ali to ne umanjuje orijntalne mirise koji bude sva čula sa naznakama i obećanjima da to nije sve, da će se sa dnevnim svetlom sva lepota strih zdanja tek otvoriti . 

Zaista, na poklon  dobijamo predivan osunčan dan. Bogatstvo svetlosti na ulicama,  jezeru, na licima susretnika. Zaigra srce od miline i bude se neka nostalgična vremena.

Posle dugog niza godina opet na makedonskom moru.

 Savršenstvo čiste, bistre vode jezerske i odsjaj sunčevih zraka plene. Zlati se biser ohridski, spaja vodu, nebo i obalu. Pravimo dugu pešačku turu. Obilazimo sve što se može za kratko vreme. 

Kod hiljadugodišnjeg drveta

Sledi uspon do Tvrđave - Samuilov grad. Uska staza posuta snegom koji se topi pod suncem, koje po ko zna koji put dokazuje da je jače od hladnoće.  Na žalost ponedeljak je  dan kada je muzej na otvorenom zatvoren. Zato je pogled nezamenljivo lep. Dišemo duboko, punim plućima i grabimo svaki deo  lepote neobično tirkizno plave vode.

Tu su manastiri. Nemoguće ih je sve obići. Odabiramo  manastir Sveti Jovan Kaneo. Zdanje smešteno na samu obalu Ohridskog jezera. Zeleni venac vitkih tuja ga opasuje i čuva svojom svežinom. Lepo uređena staza  kojom se može doći do vidikovca sa najlepšim pogledom na jezersko prostranstvo ... jata divljih pataka koje mirno plivaju, tišina obojena duhovnošću, plaža s otvorenim pozivom za leto...ali mora se dalje. 

Opet stazom do starog antičkog teatra. Smatra se da potiče oko dve stotine godina pre nove ere i da je očuvan samo jedan manji, donji, deo. Posle rimskog osvajanja pretvoren je u arenu za borbu gladijatora, u savremenom dobu letnja pozornica,  a danas mesto koje ne zaobilazimo. Na nekim sedištima su urezana imena nekadašnjih, davnih vlasnika. 

Antički teatar

Spuštamo se kroz Stari grad do obale. Čeka prelepo uređeno šetalište. Posetioci, porodice sa malom decom, svi u upijanju sunčeve toplote u darovanom blistavom danu. Voda je kristalno čista. Providi se dno, presijavaju se kamenčići, a labudovi i divlje patke ostavljaju svoje tragove ...galeboovi uzleću i sleću , svojom belinom  daju neobičnu svežinu i radost sveopštem utisku . 

Uživamo.

U društvu Ćirila i Metodija

 Tu je spomenici velikana Ćirila i Metodija,  Svetog Nauma...Svaki od njih priča svoju priču, ostavljajući trag kroz dugu istoriju jezera i  ljudi koji su prolazili ili se zadržali na ovom prostoru. Tu negde na samom horizontu Lihnida i dalje živi, Biljana glasom zvoni tik uz površinu vode  na početku ili kraju vidikove linije. Peva sve što diše krikovi galebova i nemušti jezik jezerske ribe koja daruje krljušt za ohridski biser. . Sve je tu. Srce ispunjeno vedrinom i  nadom da se vedrina dana uselila u ljudske duše i da ne mogu biti drugačije nego iste takve. 

Na ovom mestu jedini nerijatelj je vreme koje previše brzo prolazi.

Sa galebovima

 

 

 Na kraju ili mođ+žda početku: Tu smo posle 40 zajednički provedenih godina s obećanjem da ćemo doći opet.