. . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . .
Oj, Karlovci, mesto moje drago!
K'o detence došao sam amo;
Igra beše jedino mi blago;
Slatko zvah ja med i smokvu samo.
Dete malo - goluždravo tiče -
Dođe tiče, pa se tu naviče;
Ovde, ovde, gde krioce malo
Prvi put se sretno ogledalo;
Iz početka, od grane do grane,
Od drveta jednog do drugoga,
Dok je smelo setiti se strane,
Setiti se neba visokoga,
Dok je moglo krila svoja laka
Nebu dići tamo pod oblaka!
Pod nebo se dig'o ptić i sada;
Al' veseo nije k'o nekada!
Gleda dole, reku, vrelo, luga,
Drva, žbune, gore i vrleti,
Pa mu s' čine do toliko druga,
Do toliko uspomena sveti',
S kima dane prelepo probavi,
Pa ih sada mora da ostavi.
Teško mu se, teško rastaviti;
Ali šta će, kada mora biti!
Za njih srce njemu mlado tuče,
Ali nešto na daleko vuče...
. . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . .
I moja objavljena pesma:
,,Na bregu tije reke"
Na krovu sveta
oprana od zla bistrom vodom
zaslepljena odsjajem
ponizno pred rekom stojim.
Žuborom tihim, šumom milim
briše se minulo vreme,
reka u snazi korita svoga priča
tek iskru poneku, dok tajnu čuva.
Trenutak vremena kao večnost nepresušna
stapam se, belasam, prelivam u čistoti
nestaje sve, samo nebo i voda bistra
stvorena i od grehova zaštićena.
Glasa se kap, u trajanju svome
s krunom bisernih kapi na početku sveta
u kapi na dlanu nosim bogatstvo
kao opomenu i zavet drevni.
Fotografije : Dragan Đukanović
Нема коментара:
Постави коментар
Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!