среда, 30. октобар 2024.

Putopis : RIM: Palatin, Forum, Koloseum, Usta istine

Ko govori istinu?
Mnogo je legendi vezanih za ,,Večni grad". Svakako je najinteresantnija ona o njegovom







nastanku:

Natpis na Forumu
 

 

 

 

Kako bi sačuvao svoje kraljevsko mesto kralj Amulije je naredio da se pogubi sin kralja  Numitora, a njegovu ćerku  Reju Silviju da postane Vestalka. Ona  je iz tajne veze sa bogom Marsom rodila blizance Romula i Rema.  Iz straha od gubitka vlasti Amulije je naredio da oni budu bačeni u Tibar. Čudom ili voljom bogova korpa sa blizancima je isplivala na obalu gde ih je pronašla vučica Martia koja ih je podojila. Kasnije ih je sudbina dovela do pastira Faustula. Kad su postali punoletni Faustul im je rekao istinu. Oni su odlučili da na mestu svoga pronalaženja, na brdu Palatin podignu grad.   



Koloseum

Legenda teče dalje: Svađa oko vladavine gradom je dovela do toga da Romul ubije Rema.  Neki istoričari navode da se to dogodilo 21.aprila 753 godine pre nove ere, te se taj datum uzima kao dan osnivanja Rima.

Kako god bilo istorija na svakom koraku ima dokaze za dugo trajanje grada. Veličanstven je svakako, na svakom koraku se mogu videti vitki antički stubovi, delovi akvadukta, vila,  kupatila , a predivni mozaici zauvek su utkani u podove drevnih palata. 

Hodajući ulicama Rima s nestrpljenjem smo čekali da nas dočeka Rimski forum, sedište društvenog, političkog i  verskog života Starog Rima.  Prostran, ponosito pokazuje delove svoje nekadašnje raskoši.  Zamišljam članove senata u svojim togama, ali i brojno građanstvo  u najboljoj odeći kako sporo prolazi ulicama bogatim hramovima , ali i raznim tezgama sa veoma skupocenom robom pristiglom iz raznih krajeva sveta. Svi putevi trgovine su vodili u Rim.  Boravkom u Forumu svaki posetilac je mogao da se uveri u veličinu, bogatstvo i moć Rimskog carstva. Tu su se mogli videti ljudi svih staleža: bogati, siromašni, trgovci, robovi, prosjaci...svako je tražio svoj deo rimske svakodnevice, ali i novosti koje su se svakodnevno pronosile, najčešće tračeve, ali ljudi su uvek bili samo ljudi. 

Rimski forum- tihe priče

Tu je ubijen Gaj Julije Cezar jedan od najvećih rimskih careva. Čuvena je ona ,,Zar i ti  dete?" koja kod Šekspira postaje ,,Zar i ti sine Brute ?" .

 Smatra se da je u Forumu kraj puta koji vodi u Rim, ali i početak puta koji vodi iz njega. Nekada je postojao Zlatni miljokaz koji je merio dužinu puteva po celom rimskom carstvu, danas su tu njegovi ostaci. 

Mnogo je toga za videti i doživeti, ali se mora dalje. 

Nekada sastavni deo Foruma i centar zabave za Rimljane je bio Koloseum. Spolja se  vide četiri sprata, ali ima onih koji se ne vide u njegovom podzemlju. Mnogo je hodnika ispod zemlje, mnoge se tajne i zavere kriju u njima, za oko običnog čoveka to je nerazmnrsivi lavirint.  Mogao je u ono vreme da primi  između 50 i 80 hiljada ljudi, veliki broj i za  današnje vreme. Jednom rečju ogroman je.

Cestijeva  piramida

Po meni  Koloseum je najtragičnije mesto u Rimu.  Mnogo robova ga je gradilo, mnogo robova je ostavilo živote ispod i unutar njegovih zidina. Mnogo robova iz porobljenih područja čiji je život za Stare Rimljane bio potpuno bezvredan te je lako brisan. Teško je zamisliti besmisao igara koje su oni organizovali, a istorija mnogih naroda beleži mnogo jada i bola nasilno odvedenih robova. Događalo se da u jednom danu pored nekoliko hiljada  ljudi nastada i nekoliko hiljada divljih životinja. 

Ne mogu da zamislim užase i stradanja prvih Hrišćana u areni Koloseuma. Verovatno je kasnije, s razojem hrišćanstva,  zbog toga za izgradnju hrišćanskih zdanja korišćen kamen iz Koloseuma. 

Dve hiljade sedme godine je proglašen za jedno od sedam novih svetskih čuda. Kako god, danas je znamenitost koju dnevno posećuje ogroman broj turista. 

Stižemo i do Titovog slavoluka ili Trijumfalne kapije  u Rimu, podignute u slavu osvajanja Jerusalima od strane  cara Tita. Šta reći osim : veličanstvena je .  U svom dvomilenijumskom trajanju bila je rušena i , na sreću svih nas , obnavljana.

Još jedan spomenik Starog Rima jesu ,,Usta istine".

Rimljani su bili izuzetno vešti graditelji. Za vreme pre nekoliko hiljada godina i vrlo napredni. Imali su akvadukte, fontane, uvek svežu vodu. To je doprinosilo i stvaranju one druge vode- kanalizacione, a za to su bili potrebni šahtovi. 

Usta istine su upravo to. Šaht. Naziv,, Usta istine" su dobile u srednjem veku, kad su osuđenici morali ruku da stave unutra, a sa druge strane ruku je čekao dželat koji je



U društvu najvećeg- Cezar



odsecao istu. 

,,Usta istine" - antička mermerna maska-   su ugrađena u zid rimske crkve Sveta Marija iz Kosmedina.  Do crkve smo stigli autobusom, a na  približavanje nas je upozorio dug  red. Ulaz se ne naplaćuje.

 Zadržavanje kod  ,,Usta istine" je kratko , a ljubazni čuvar uz smešak ,,Aha, tu ste -govorite li istinu?" pravi fotografije.

 Nedostaju samo Odri Hepbern i Gregori Pek i savršenstvo ,.,Praznik u Rimu".  Svakako je dobro raspoloženje i u redu i ispred jedne od najzanimljivijih znamenitosti Rima. 

 

Kloseum
 Dan brzo proleti, umor opominje, a Zlatni miljokaz do smeštaja kazuje poprilično rastojanje.

Usta istine



Unutrašnjost crkve Sveta Marija od Kosmedina

Unutrašnjost

Sveta Marija


  Starorimsko zdanje

Toranj crkve ( deo reda) 




                                                                                                 Delovi akvadukta



Nastavak sledi...

Fotografija:  Dragan Đukanović

недеља, 27. октобар 2024.

Putopis : Svi putevi vode u Rim

 SVI PUTEVI VODE U RIM  "Omnes viae Romam ducunt. "




Iako je izreka “Svi putevi vode u Rim” nastala u antičkom Rimskom carstvu, ona je uspela da se održi do današnjih dana. Ima višestruko značenje: u antičkom dobu Rim je bio cilj putnika, trgovaca, ali i osvajača. Bio je sam po sebi cilj.  Kako su Rimljani pravili puteve kroz sve osvojene zemlje,  oni su ih morali i vraćati kući. U metaforičkom smislu svaki put ima svoj cilj. Potrebno je krenuti, pa će se pronaći put  do cilja. 

Nas su u Rim  putevi doveli osunčanog oktobarskog dana.

Najzad  Rim. Dugo smo čekali , ali se na kraju čekanje višestruko isplatilo. 

Odakle početi i  opisati  sve što je doživljeno,   dobijeno,  sa svakim korakom načinjenim u ovom gradu? 

Ipak od početka.

Dok se avion lagano spuštao na italijansko tlo s desne strane nas je pozdravljalo predivno plavo Tirensko more : talasi koji zapljuskuju obale i preduge  peskovite plaže. Tako blizu, a tako daleko. Negde  u mojim maštanjima je postojala mogućnost hodanja istim, ali je u fizičkom smislu to bilo nemoguće i pokazalo se neostvarivim. 

Sa aerodroma Fiumićino , koji godišnje primi oko 43 miliona putnika   (tek da poštovani čitaoci zamislite njegovu veličinu),  smo se autobusom uputili u prestonicu Italije i centar umetnosti , kulture i jedinstveni dokaz umešnossti graditeljstva starog Rima.

Karte za sutobus  smo kupili on line( krenuli smo na put bez agencije i vodiča) , što olakšava snalaženje i veoma štedi vreme. Duž puta nas su nas pozdravljali u smenama  oleandri u cvetu,  visoki bambusi i različite vrste četinara za naše oko neobičnog izgleda: visokih  stabala i razgranatih širokih   krošnji. Lako su se njihale grane palmi raštrkanih po okolini kao dokaz blizine Mediterana .

Izašli smo na glavnoj  stanici Termini u čijoj smo blizini imali smeštaj. 

Od trenutku prvog koraka  na rimskom tlu počinje predivna avantura koja zahteva mnogo hodanja i nerazmišljanja o umoru. 

 Kako smo smeštaj imali  u užem centru grada mnoge znamenitosti smo mogli obići peške krivudavim kamenitim ulicama(granitna crna kocka). Mnogi trgovi, bazilike, Panteon, Fontana di Trevi...

Sa svakim udahom unese se količina optimizama koju donose brojni turisti, lepršavi  pevljivi italijanski jezik, ali i  tihi jezik istorije koji  priča svoje priče. Koliko god želeli, ne mogu se sve lepote  uhvatiti, složiti u sećanja ili se posetiti.  Vreme suviše brzo prolazi.

Zato se brzo upuštamo  u avanturu. 

Na ulazu
Svaki boravak u nekom turističkom mestu zahteva pripreme, pa je tako i sa Rimom, nekada prestonicom ogromnog Rimskog cartva, danas glavnim gradom Italije. Na svakom koraku se vide dokazi o moćima velike imperije. To su ostaci akvaduktova, starih mostova, zgrada, tu je Koloseum, Rimski forum, kaldrme kojima su prolazili rimski carevi, statue koje vas posmatraju s bogato ukrašenih građevina.   Ulica ,,Četiri fontane" , Tibar, Anđeoska tvrđava...do posebne državice Vatikan. Sve je začinjeno mirisima italijanske kuhinje, mediteranskog rastinja i raznih parfema koje brojni posetioci ostavljaju za sobom.  Ujedinjeni bude sva čula, boji se duša lepotom i napaja veštinama  starih graditelja i umetnika svih vrsta počev od antičkoh vremena do današnjih dana.  


Ukoliko se uputite na ovakvo turističko putovanje dobro isplanirajte svoje vreme. Nemoguće je obići sve i videti sve. Prvo fizički, a potom i zbog ulaznica koje su neophodne. Najbolje ih je nabaviti on line, jer ste inače u opasnosti da ih ne kupite na biletarnicama zbog velikih gužvi , a preprodavci ih prodaju po višestruko višim cenama. Na sreću postoje mesta koja se mogu posetiti i bez njih. Mogu se posetiti trgovi, ali mnoge crkve.

Opčinjenost renesansom
Brzo stižemo do Bazilike Sveta Marija od anđela i mučenika (ulaznica nema), sagrađena je na temeljima starorimskih građevina (u blizini je staro rimsko kupatilo-terme) , a glavni,  iako vremešni arhitekta je bio Mikelanđelo Buanaroti.  Spolja ima izgled starorimske grđevine, ali je to samo pokazatelj da prvi utisak nije presudan. Vrata su načinjena od gvožđa sa livenim likovima anđela i mučenika , kojih  je u Starom Rimu bilo mnogo.  

Bazilika je veličanstvena   u svakom pogledu. Pleni plemenitošću, lepotom skulptura i fresaka oslikanim rukama renesansnih slikara.  Veliki brod bazilike oduzima dah ,  dubina i širina su veličanstveni , a mermerni podovi  preko kojih svakodnevno prelazi veliki broj posetilaca zrače tišinom i lepotom. U posebno ograđenom prostoru se nalazi skulptura kamene glave Jovana  Krstitelja, visoke orgulje i uredno postavljene stolice na kojima se može potražiti predah.

U jednom delu bazilike  se nalaze izložene pravoslavne ikone.  U njoj je održano opelo našem fudbaleru Siniši Mihajloviću. 

Osvaja nas s prvim večernjim svetlima i Trg Republike. 

Za prvi dan je dosta, umor nas savladava, ostavljamo ostvarivanje plana poseta za naredne dane. 



Kamena glava


Orgulje

Na Trgu Republike

Kod pravoslavnih ikona

Fotografija : Dragan Đukanović


 

уторак, 22. октобар 2024.

ЖЕНА ПАС И ЈА Најлепша остварења са XXIII конкурса за најкраћу кратку причу -Издавачка кућа Алма Београд

Zbornik najkraćih priča 

 

У овогодишњем распису за најкраћу кратку причу учествовала сам  својом причом ,,Питање". Захваљујем жирију на уврштавању:

 Дејана Јовановић, Алма Оташевић и Ђорђе Оташевић . 

У збирци ј и прича мог суграђанина Драгана  Поп Драгана који се представио причом,, Круг".

 

Жена пас и ја 

среда, 16. октобар 2024.

Putopis : Sokobanja

Vodopad Ripaljka
 Ako volite prirodu, šetnju preko brda i žubor vode pravo mesto za odmor u svakom godišnjem dobu je Sokobanja.

Sokobanjska kotlina se prostire u središnjem delu istočne  Srbije. Leži između Rtnja, Ozrena, Leskovika i  Device, pa sve najbolje prima od njih. Vazduh je čist, umiven planinskim rosama  i prečišćen je radom bujnih šuma koje se prostiru svuda oko nje. Disanje je duboko, uživanje višestruko , a zadovoljstvo nemerljivo. 

Najvećim delom Sokobanja  se oslanja na planinu Ozren gde postoji i lečilište za obolele od plućnih bolesti. Tamo posetioca dočekuju visoki borovi , čisti izvori pijaće vode , vodopad Ripaljka i opet nemerljivo bogatstvo listopadnog drveća.  Sve buja, odiše dobrodošlicom, pa se čovek tako i oseća. 

U Sokobanji se nalazi veliko, lepo uređeno izletište Lepterija  smešteno tik uz reku Moravicu, hladnu i bistru. Na dubljim mestima se mogu videti mladice potočne pastrmke kako slobodno plivaju,  kao da znaju da je tu zabranjen ribolov. 

Hodajući pored Moravice stazom posutom kamenjem i zemljom koja pokriva isprepleteno korenje vitkih stabala prolazi se kroz oazu zelenila. 

Veoma je lepo videti veverice kako skakuću preko tankih grana i lako prelaze s leve na desnu stranu Moravice. Idući uređenom stazom prema srednjovekovnom Sokogradu, stiže se i do neuređenog dela  staze koji zahteva hod po kamenju oštrom i poprilično strmom, ali sve se isplati,  jer je pogled s visine Sokograda prelep. Svuda se nalaze kante za otpatke, ali je veoma tužno videti bačeno smeće pored njih. Ne razumem zbog čega je teško preći par metara i plastičnu bocu ubaciti u korpu umesto u potok.

Interesantan natpis

Tu je restoran ,,Pećina" , mostovi, mostići, most balvan preko kog smo prešli...Ko voli prirodu neka izvoli, neće se pokajati. 

Sedeći na drvenoj klupi, uz drveni sto, provodili smo dosta vremena. Malo čitajući, malo rešavajući ukrštenice i sudoku. Desilo se da je na sto tik uz kutiju za naočare sletela senica bez ikakvog straha i ukrala mi gumicu za brisanje. Brzo ju je ispustila verovatno shvativši da nije za jelo. Razneži se duša, zatreperi slobodom i umilnošću malog bezbrižnog stvorenja.

 Na putu prema Soko gradu , opet na podobrom usponu  i nepristupačnoj stazi, srećom obeleženoj (crvene tačke na stablima ) se nalazi Hajduk Veljkova pećina u kojoj je za vreme Drugog svetskog rata boravio i pisao Ivo Andrić.( Zanimljivo je bilo čuti njihov razgovor, ali o tome ću neki drugi put.)

Pogled iz hajduk Veljkove pećine


Ripaljka

Hedonizam


Avanturizam

Moravica


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Andrić je rekao: 

  "Ja ne znam čega stvarno ima ovde, ali znam da posle 15-20 dana boravka u Sokobanji radim celu godinu u Beogradu kao preporođen. Ovde u Sokobanji, gledajući ovu raskoš prirode, ovu lepotu svetlosti zemlje i neba, često me obuzme neka neobjašnjiva tuga ili zanos, pa sam tako opušten razmišljao kako bi bilo lepo, bar za trenutak, ponovo se vratiti romantizmu."

A Branislav Nušić:
    Sokobanja,
    Soko grad
    dođeš star,
    odeš mlad.

,,Zeleno volim te zeleno"

Senica


 


 

 

 

 

 

 

 

 

Zaista se čovek oseti preporođenim. Bilo je dana kada smo sedeli u tišini osluškujući samo ptičji pev i žubor vode. 

Tu je staro Tursko kupatilo, prelepi parkovi , mermerom popoločano šetalište. Mnogo je ljudi, dece, mladosti . 

Doći ćemo opet. Fotografije Dragan Đukanović.



четвртак, 3. октобар 2024.

Međunarodni zbornik ,,Moj ljubimac" - Savršen život

 Književni klub ,,Dušan M. Dačić"iz Bagrdana je  organizovao i na radost mnogih od nas realizovao ovaj jedinstveni zbornik posvećen kućnim  ljubimcima.  Koliko ljubavi se dobija i daje malim stvorenjima koja u potpunosti zavise od nas vidi se u nizu pesama i priča pristiglih na konkurs. 

Posvećenost organizatora i okrenutost prirodi i lepoti života u svim oblicima takođe je veoma uočljiva. 

Zahvaljujem profesoru Tomislavu Đokiću na ;

 ,,Dve umetnički najbolje priče su priče Vesne Đukanović (obrnula red stvari: Ljubimac priča o domaćinima- monolog), a ne uobičajeno i priča Jasmine Dimitrijević koja humanost i druželjublje uzdiže na najviši pijedestal." 

(iz recenzije prof Tomislava Đokića-književnika) 

Takođe zahvaljujem izdavaču Zdravku Sretenoviću i svim njegovim saradnicima.  Zbornik je objavljen u ediciji Savremeni srpski pisci.

 

U Zborniku sam predstavljena svojom pričom,,Savršen život" .




Na ovu humanu priču o kućnim ljubimcima dodala bih i napomenu: veoma je tužno uzeti mače ili štene, maziti ih dok su mali, pa kada poodrastu izbaciti ih na ulicu(nekada i pre toga).  Tužno je videti ih kakao lutaju ulicama gladni i žedni u potrazi za samo malo humanosti. 

LJUDI NE ČINITE TO!


среда, 2. октобар 2024.

Заборав

  ЗАБОРАВ 



Тоне у својој немоћи Сунце
трагом учитељских стаза.

Пада неми зрак на тихе обронке
по којима леже изломљене гране.

Нису ово кораци вечерње шетње
ход по нитима историјских стаза,
није ово осмех и поглед упрт у небо,
ово је туга песникова, жал дубоких корена
и плач  бора ишчупаног из корена.


Фотографија Драган Ђукановић-  Сремски 

Карловци