 |
| Vodopad Ripaljka |
Sokobanjska kotlina se prostire u središnjem delu istočne Srbije. Leži između Rtnja, Ozrena, Leskovika i Device, pa sve najbolje prima od njih. Vazduh je čist, umiven planinskim rosama i prečišćen je radom bujnih šuma koje se prostiru svuda oko nje. Disanje je duboko, uživanje višestruko , a zadovoljstvo nemerljivo.
Najvećim delom Sokobanja se oslanja na planinu Ozren gde postoji i lečilište za obolele od plućnih bolesti. Tamo posetioca dočekuju visoki borovi , čisti izvori pijaće vode , vodopad Ripaljka i opet nemerljivo bogatstvo listopadnog drveća. Sve buja, odiše dobrodošlicom, pa se čovek tako i oseća.
U Sokobanji se nalazi veliko, lepo uređeno izletište Lepterija smešteno tik uz reku Moravicu, hladnu i bistru. Na dubljim mestima se mogu videti mladice potočne pastrmke kako slobodno plivaju, kao da znaju da je tu zabranjen ribolov.
Hodajući pored Moravice stazom posutom kamenjem i zemljom koja pokriva isprepleteno korenje vitkih stabala prolazi se kroz oazu zelenila.
Veoma je lepo videti veverice kako skakuću preko tankih grana i lako prelaze s leve na desnu stranu Moravice. Idući uređenom stazom prema srednjovekovnom Sokogradu, stiže se i do neuređenog dela staze koji zahteva hod po kamenju oštrom i poprilično strmom, ali sve se isplati, jer je pogled s visine Sokograda prelep. Svuda se nalaze kante za otpatke, ali je veoma tužno videti bačeno smeće pored njih. Ne razumem zbog čega je teško preći par metara i plastičnu bocu ubaciti u korpu umesto u potok.
 |
| Interesantan natpis |
Tu je restoran ,,Pećina" , mostovi, mostići, most balvan preko kog smo prešli...Ko voli prirodu neka izvoli, neće se pokajati.
Sedeći na drvenoj klupi, uz drveni sto, provodili smo dosta vremena. Malo čitajući, malo rešavajući ukrštenice i sudoku. Desilo se da je na sto tik uz kutiju za naočare sletela senica bez ikakvog straha i ukrala mi gumicu za brisanje. Brzo ju je ispustila verovatno shvativši da nije za jelo. Razneži se duša, zatreperi slobodom i umilnošću malog bezbrižnog stvorenja.
Na putu prema Soko gradu , opet na podobrom usponu i nepristupačnoj stazi, srećom obeleženoj (crvene tačke na stablima ) se nalazi Hajduk Veljkova pećina u kojoj je za vreme Drugog svetskog rata boravio i pisao Ivo Andrić.( Zanimljivo je bilo čuti njihov razgovor, ali o tome ću neki drugi put.)
 |
| Pogled iz hajduk Veljkove pećine |
 |
| Ripaljka |
 |
| Hedonizam |
 |
| Avanturizam |
 |
| Moravica |
Andrić je rekao:
"Ja ne znam čega stvarno ima ovde, ali znam da posle 15-20 dana boravka u Sokobanji radim celu godinu u Beogradu kao preporođen. Ovde u Sokobanji, gledajući ovu raskoš prirode, ovu lepotu svetlosti zemlje i neba, često me obuzme neka neobjašnjiva tuga ili zanos, pa sam tako opušten razmišljao kako bi bilo lepo, bar za trenutak, ponovo se vratiti romantizmu."
A Branislav Nušić:
Sokobanja,
Soko grad
dođeš star,
odeš mlad.
 |
| ,,Zeleno volim te zeleno" |
 |
| Senica |
Zaista se čovek oseti preporođenim. Bilo je dana kada smo sedeli u tišini osluškujući samo ptičji pev i žubor vode.
Tu je staro Tursko kupatilo, prelepi parkovi , mermerom popoločano šetalište. Mnogo je ljudi, dece, mladosti .
Doći ćemo opet. Fotografije Dragan Đukanović.
ХВАЛА ОРГАНИЗАТОРИМА.
