Putopis : Sokobanja

Vodopad Ripaljka

 Ako volite prirodu, šetnju preko brda i žubor vode pravo mesto za odmor u svakom godišnjem dobu je Sokobanja.

Sokobanjska kotlina se prostire u središnjem delu istočne  Srbije. Leži između Rtnja, Ozrena, Leskovika i  Device, pa sve najbolje prima od njih. Vazduh je čist, umiven planinskim rosama  i prečišćen je radom bujnih šuma koje se prostiru svuda oko nje. Disanje je duboko, uživanje višestruko , a zadovoljstvo nemerljivo. 

Najvećim delom Sokobanja  se oslanja na planinu Ozren gde postoji i lečilište za obolele od plućnih bolesti. Tamo posetioca dočekuju visoki borovi , čisti izvori pijaće vode , vodopad Ripaljka i opet nemerljivo bogatstvo listopadnog drveća.  Sve buja, odiše dobrodošlicom, pa se čovek tako i oseća. 

U Sokobanji se nalazi veliko, lepo uređeno izletište Lepterija  smešteno tik uz reku Moravicu, hladnu i bistru. Na dubljim mestima se mogu videti mladice potočne pastrmke kako slobodno plivaju,  kao da znaju da je tu zabranjen ribolov. 

Hodajući pored Moravice stazom posutom kamenjem i zemljom koja pokriva isprepleteno korenje vitkih stabala prolazi se kroz oazu zelenila. 

Veoma je lepo videti veverice kako skakuću preko tankih grana i lako prelaze s leve na desnu stranu Moravice. Idući uređenom stazom prema srednjovekovnom Sokogradu, stiže se i do neuređenog dela  staze koji zahteva hod po kamenju oštrom i poprilično strmom, ali sve se isplati,  jer je pogled s visine Sokograda prelep. Svuda se nalaze kante za otpatke, ali je veoma tužno videti bačeno smeće pored njih. Ne razumem zbog čega je teško preći par metara i plastičnu bocu ubaciti u korpu umesto u potok.

Interesantan natpis

Tu je restoran ,,Pećina" , mostovi, mostići, most balvan preko kog smo prešli...Ko voli prirodu neka izvoli, neće se pokajati. 

Sedeći na drvenoj klupi, uz drveni sto, provodili smo dosta vremena. Malo čitajući, malo rešavajući ukrštenice i sudoku. Desilo se da je na sto tik uz kutiju za naočare sletela senica bez ikakvog straha i ukrala mi gumicu za brisanje. Brzo ju je ispustila verovatno shvativši da nije za jelo. Razneži se duša, zatreperi slobodom i umilnošću malog bezbrižnog stvorenja.

 Na putu prema Soko gradu , opet na podobrom usponu  i nepristupačnoj stazi, srećom obeleženoj (crvene tačke na stablima ) se nalazi Hajduk Veljkova pećina u kojoj je za vreme Drugog svetskog rata boravio i pisao Ivo Andrić.( Zanimljivo je bilo čuti njihov razgovor, ali o tome ću neki drugi put.)

Pogled iz hajduk Veljkove pećine

Ripaljka

Hedonizam

Avanturizam

Moravica

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Andrić je rekao: 

  "Ja ne znam čega stvarno ima ovde, ali znam da posle 15-20 dana boravka u Sokobanji radim celu godinu u Beogradu kao preporođen. Ovde u Sokobanji, gledajući ovu raskoš prirode, ovu lepotu svetlosti zemlje i neba, često me obuzme neka neobjašnjiva tuga ili zanos, pa sam tako opušten razmišljao kako bi bilo lepo, bar za trenutak, ponovo se vratiti romantizmu."

A Branislav Nušić:
    Sokobanja,
    Soko grad
    dođeš star,
    odeš mlad.

,,Zeleno volim te zeleno"

Senica

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Zaista se čovek oseti preporođenim. Bilo je dana kada smo sedeli u tišini osluškujući samo ptičji pev i žubor vode. 

Tu je staro Tursko kupatilo, prelepi parkovi , mermerom popoločano šetalište. Mnogo je ljudi, dece, mladosti . 

Doći ćemo opet. Fotografije Dragan Đukanović.