Putopis : Pariz

Na vrhu Lafajet galerije

 

 

Svako putovanje  na bilo koje mesto na svetu ima svoj početak i zahteva mnogo priprema. Za putnika ne mora biti isti. 

Jednom sam čula rečenicu : ,,To je samo go kamen na kamenu ..." .  Svako oko isti kamen vidi drugačije. 

Odakle početi putopis, a biti siguran da je baš to početak i da će se u njemu naći bar deo doživljenog i viđenog ?

Ipak počinjem.

Ulice Pariza

Panorama sa Lafajet galerije

 

 

 

 

 

 

 

Ovoga puta su nam se, kako volim da kažem, otvorila vrata za putovanje u  Pariz.  Grad svetlosti, kojom je obdaren i nesebično je deli.

Krenuli smo avionom sa aerodroma ,,Nikola Tesla" na francuski aerodrom ,,Šarl de Gol" (Pariz ima više serodroma) , smatrali smo da je sa ovoga najbolja veza za grad , jer je udaljen oko sat vožnje autobusom.  Koristimo prevoz firme Roasi, kome je polazište ispred terminala 2. Isti nas,  bez zaustavljanja,  vozi do Garnijer opere, odakle smo,  ( zahvaljujući mom suprugu) lako stigli do hotela u kom smo bili smešteni - B Skuare,  koji je za  za svaku preporuku. Smeštamo se i krećemo u parisku avanturu: 

Unutrašnjost galerije

Dočekuju nas široki bulevari, brojni kafići i još brojnije znamenitosti.  Bez obzira na destinaciju, nikad se ne može obići sve i videti sve. U nadi što boljeg obilaženja pravimo plan. Odredišta su na popriličnoj udaljenosti jedna od druge. Na sreću postoji gradski saobraćaj koji veoma dobro funkcioniše, karte se mogu kupiti i kod vozača, a polasci su česti. Naravno potrebno je i mnogo pešačenja. Ali Pariz je Pariz. 

Detalj galerije

 Pokretnim stepenicama se penjemo na vrh Lafajet galerije (najstarija robna kuća u Parizu) sa koje se pruža predivan pogled na  Pariz. Preko puta je Garnijer opera, u daljini se vidi Ajfelova kula,  pogled obuhvata veliki deo pariske panorame. Ona je stecište turista, te strpljivo čekamo da stignemo na red za fotografisanje. Klecne koleno i zadrhti telo sa približavanjem ivici  koja je ograđena  verovatno pleksiglasom ili nekim ojačanim staklom, u svakom slučaju je providna, a osećaj boravka na visini je pojačan i strujanjem vazduha, Tu su i obrisi kupole čija se lepota može videti iz unutrašnjosti. Visoka je četrdeset tri metra od čelika i stakla, kroz koju se naziru delovi neba. Kupola se vidi iz mnogih delova grada i simbol je Pariza.  Blistavost podstiču i prelepi lusteri kao i ukrasi na ogradama. Ona je glavna modna  prodavnica u Parizu i u njoj se mogu kupiti dizajnerski proizvodi najčuvenijih modnih brendova.     

Okrugla ploča u Notr Damu

Zadovoljavam se razgledanjem. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 Kroz ulice prepune otvorenih terasa, bašta,  malih i velikih restorana,  krivudave ulice nas odvode do najčuvenije crkve Pariza : Notr Dam. Nalazi se na ostrvu Site, na reci Seni, a do nje se dolazi prelaskom preko mosta. Posvećena je Bogorodici i smatra se da se u njoj nalazi relikvija ,,Sveta kruna od trnja". Glavnu ulaz je sa zapadne strane, rekla bih sada i jedini, bar za turiste, jer je opasana  skelama radi nastavka obnove posle požara. Ponosni  tornjevi prepoznatljivi po izgledu i lepoti, gotički svodovi,  gorgojli koji strogo gledaju s visine, himere i mali zmajevi,  brojni okamenjeni likovi  biblijskih kraljeva u prirodnoj veličini koji stoje kao večiti stažari jedne od najvećih hrišćanskih crkava. 

Rozeta

Toma Akvinslki

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kako god , ona stoji obučena u gotičke ukrase, srećna što se oporavlja od velikog požara. 

Ulaskom doživljamo lepotu u izvornom smislu. Preliveni smo pesmom anđeoskih glasova i sviranjem na najvećim orguljama u Francuskoj. Tu su prelepe rozete, vitraži  i slike koje su na sreću svih nas preživele požar. Tu je skulptura Bogorodice sa tek skinutim Isusom sa krsta, beli se mermer i priča svoje priče, svetli se oltar od njenog lika  ....pogled šeta preko zadivljenih lica posetilaca, severnog vitraža koji je na sreću ostao neoštećen posle požara...

Viktor Igo ju opisao i od nje stvorio remek delo književnosti ,, Zvonar Bogorodičine crkve" . Zanimljivo je i to da je u njoj Npaoleon krunisan za cara. 

Radost je naći se tu

Njeni svodovi i lepota će se zauvek zadržati u našem sećanju. Za vreme  boravka u Parizu posetili smo je dva puta, da je bilo više vremena...

Red za ulazak u katedralu

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vitraž

Nastaviće se...

Fotografije: Dragan Đukanović