Putopis : Versaj

Nastavljamo putovanje : Versaj 

 Da je dobro imati smeštaj što bliže centru poklazalo se ispravnim i ovoga puta. Bili smo na svega desetak minuta hoda od železničke stanice San Lazar u Parizu. Polazna tačka za mnoge pravce.

 Ustajemo rano, na stanici smo već u sedam sati ujutro, a karte smo izvadili prethodnog dana. Ulazimo u voz za Versaj. Naravno u vozu je mnogo nepoznatih ljudi , ali se čuje srpski jezik. Uživamo u jednosatnom brzom putovanju i stižemo da naselja- predgrađa Pariza -Versaj. Tu nas čeka kilometar  i  po pešačenja do jednog od najlepših dvoraca Evrope.

Podigao ga je Luj Četrnaesti- Kralj Sunce. 

Postoji legenda, kako je za vreme gradnje dvorca Luj bio u ratu sa mnogim zemljama , iz velikog poštovanja prema građevini , a i začuđenosti količinom kamena koji je bio potreban za gradnju , zaraćene strane su propuštale, kako im se činilo,  beskrajne povorke  kola natovarenih kamenom.

Soba ogledala

 Gradnja dvorca je trajala godinama , smenjivali su se nabolji majstori onoga vremena, a svaki od njih se trudio da prevaziđe svog prethodnika. Versaj je bio rezidencija Luja XIV, Luja XV i poslednjeg francuskog kralja Luja XVI.  

Konjanik

Čuven je i po Versajskom sporazumu potpisanom po završetku Prvog svetskog rata 28. juna 1919. godine sa Nemačkom.

Prvo se susrećemo sa velikim spomenkom na kom je statua Luja Četrnaestog na konju. Magla koja se spustila tog jutra pojačava osećaj tajanstvenosti i svom svojom snagom pojačava naše nestrpljenje.

Svećnjak

Detalj plafona

U društvu kralja

Versaj je posvećen Francuskoj i slavi  njene pobede. Luj je želeo da ima najlepšu palatu kojom će zaseniti sve ostale  evropske vladare i u tome je uspeo. 

Palatu opasuje ogromna pozalaćena ograda.  Ukrasi koji se nalaze na  palati su takođe pozlaćeni. Plato iza spomenika je ogroman, a ubrzo smo i razumeli zbog čega je  tako. Plato se brzo napunio. Nebrojeno mnogo turista je pristiglo. Naš termin za ulazak je bio u devet časova ujutro (ulazi se na svakih pola sata), karte smo kupili on lajn i važile su kao svojevrsni pasoš za Versajski muzej, obuhvatale su posetu Drvorcu, vrtovima , Velikom i Malom Trianonu, Muzeju sa kraljevskim kočijama...po tome , poštovani  čitaoče,  možete zamisliti koliko smo kilometara prepešačili na teritioriji dvorca. 

Dok se čovek ne nađe licem u lice sa Versajem ne može imati sliku o njegovoj veličini, a i onda je teško, kitnjasti ukrasi zaslepljuju spolja, još kitnjastiji unutra. Mnogo skulptura, unetničkih slika, galerija punih portreta u prirodnoj veličini koje prikazuju  francuske kraljeve. Naravno ne može se odeleti fotografisanju, tu su biste kraljica, umetničke slike koje ih prikazuju u punom sjaju, prelepo ukrašene dvorane, oslikani plafoni, zlatom optočeni stolovi, raskoš na svakom koraku, baš kao što je Kralj Sunce želeo. Iako su se kasnije Francuzi surovo obračunali sa kraljevskom porodicom, oni su im ostavili lepotu kakva se retko viđa. S obzirom na broj turista i dobre prihode. 

Versajski sjaj je baš poput svog graditelja blještav. 

Ne zaobilazimo ni sliku ,,Napoleonovo krunisanje". Tu su sobe raznih namena sa prelepo ukrašenim nameštajem. 

Napoleonovo krunisanje

Versaj je   najčuveniji po Sobi ogledala. Ona oslikava Francusku u punoj veličini. Blistava, sjajna ostavlja posetioca bez daha. Interesantno je njeno nastajanje:  Već izgrađeni Versaj je imao veliku terasu sa koje je Luj mogao da se divi svojim vrtovima i brojnim fontanama. Bilo ih je toliko da vode nije bilo dovoljno, pa su podanici ,,pumpali"  vodu samo u fontane pored kojih je Luj prolazio, naravno da je ,,prevara" bila otkrivena...Dakle sa terase se mogao diviti pejzažu versajskih vrtova i pravih lavirinata od biljaka, kao i stablima pomorandži ... Ali uvek postoji jedno ali terasa je prokišnjavala. To je navelo Luja da podigne još jedan sprat i napravi Sobu ogledala. Zidovi su od poda do plafona prekriveni ogledalima, a na suprotnoj strani su zastakljeni prozori. S tavanice vise predivni blještavi lusteri. Nije teško zamisliti Luja XVI kako se  u najraskošnijoj odeći šeta kroz dvoranu... postavlja se pitanje šta bi rekao kada bi video ovoliko posetilaca. U ono vreme u Versaj su mogli doći samo pozvani.

Neptunova fontana

Latonina fontana

Marija Antoaneta

 Dugo smo hodali kroz vrtove do Velikog i Malog Trianona pored fontana i dugog kanala na kome su veslači imali treninge. Tu su i labudovi koji slobodno šetaju. Prvobitno su to bile lovačke kuće, ali Luju je bio potrebno mesto da se skloni od pogleda te je Veliki Trianon preuredio u luksuznu rezidenciju kako bi u nju  povremeno pobegao od svoje zakonske žene. Kako god, predivan je i sastavni deo kompleksa. Vrtovi su dizajnirani po projektima velikih majstora, raskošni su i imaju svoje tajne. 

Spavaća soba

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Versaj jednostavno treba doživeti. 

Napuštamo ga u šesnaest časova popodne sa pređenih dvadeset kilometara peške.

Nastaviće se ...

Fotografija Dragan Đukanović

Detalj Soba ogledala