 |
| Pogled s Nila moderan Kairo |
mitske civilizacije i bogate kulture?
Gde se uhvatiti za nit vodilju, ne preskočiti ništa , ne zaboraviti ili izostaviti ? Za mene će početak biti trenutak kada su točkovi aviona dodirnuli tlo Afrike. Izlazak iz aerodromske zgrade, suočavanje sa novim mirisima i bojom neba,
Dočekao nas je vetar, suv, s obiljem finog, sitnog peska. Topao, onako prijatno neprijatan posle evropskih minus dva. Brzo se navikavam i krećem u pustolovinu.
Oko može da vara, da sliku ispred sebe vidi na svoj način, da stvarnost prikaže na lepši ili manje lep način, da doživljeno uobliči i dok je sećanja, čuva. A svako oko ima svoje viđenje...
Putovanje u Egipat sam dugo planirala, pripremala se, činila sve da odem spremna , da pokupim što više i sa sobom ponesem onoliko koliko mogu.
 |
| Prvi pogled na Afrički kontinent |
Koliko god pripremljena, toliko ostajem zadivljena njegovom lepotom, ljudima, načinom života koji je na neki čudan način u nekim segmentima zadržan negde u daljinama...
Sadašnjost Egipta su suprotnosti, s jedne strane onih koji imaju mnogo i onih koji imaju mnogo manje od njih. Ipak živi se. Lako nije, kao bilo gde gde se ,,običan" čovek bori sa svakodnevicom.
Prolazeći gradovima Egipta stiče se utisak nedovršenosti. Ispred mnogih zgrada su gomile šuta zaostalih od gradnje, renoviranja ili rušenja.
Bila sam zatečena prizorom u Kairu: zbog proširenja puta( saobraćaj je gust, saznajemo da sa okolnim mestima ima oko dvadeset miliona stanovnika) čitave stambene zgrade su presečene tako da se vide spratovi, obojeni zidovi, stepeništa, delovi kupatila...
Zanimljivo je da je većina zgrada bez krovova. Krov znači završenu kuću, a ona povlači visoke poreze, te su kuće bez krovova, a umesto njih iz zidova poput dugih vratova vire teške armature, u iščekivanju nekog boljeg vremena. Kuće su obično od nekoliko spratova, u donjem živi najstariji muški član sa svojom porodicom, kad najstariji sin dospe za ženidbu zida se sledeći i tako redom, s tim da poslednji sprat uvek ostaje nedovršen.
Na ulicama se ne može videti mnogo žena. Većina ih ostaje kod kuće sa decom, dok muškarci odlaze na posao. Dešava se da mnogi od njih rade daleko od svojih domova i da tek nakon završetka turističke sezone odlaze kući, ali im redovno šalju zaradu da bi mogli da žive.
Nasuprot nedovršenih zgrada su hoteli za brojne turiste. Oni su čisti, sjajnih fasada sa neizbežnim oznakama drevnog Egipta. U njima je pun komfor za dobrodošle goste.
Egipćani imaju veoma malo fabrika. Žive od turizma i poljoprivrede. Sever Egipta su veliki gradovi Kairo, Aleksandrija,Port Suid, Suec , koji su gusto naseljeni, nasuprot njih je teritorijalno nadmoćan pustinjski deo sa tek po kojim nomadskim plemenom i daleko skromniji južni deo zemlje.
Južni Egipat je izrazito poljoprivredni deo. U njemu ljudi žive i rade na sličan način kao u vreme drevne prošlosti. Sever i Jug se razlikuju po mnogo čemu. Različitog su mentaliteta, načina oblačenja, načina života, različitih su običaja. Na severu muškarci nose galabeje -duge haljine koje imaju dumad, na jugu su bez dugmadi, a sve ima svoju simboliku.
Jug je topliji, gotovo nikad ne pada kiša, suvo je i sparno. Na njivama se može videti tek po koji mali trtaktor. Uglavnom se zemlja obrađuje ručno, ore se volovskom zapregom, a svaka kuća ima magarca koji i dan danas nose svoje gospodare i ono što oni proizvedu.
Dolina Nila daje nekoliko žetvi godišnje.
Oni pored puteva prodaju gomile svojih proizvoda. Oni su zadržali najviše stare tradicije još iz vremena faraona kada je postojalo božanstvo Sobek koji je obezbeđivao plodnost, a kako je plodnost neophodna i kako je Nil darivao plodnošću vredne ruke koje su ga poštovale, svaka kuća ima svog krokodila koji je negovan i poštovan kao nekadašnje božanstvo.
Život seljaka je težak, ustaje se ranom zorom, u vreme kada prvi zraci sunca dodirnu mirnu površinu Nila, moli se- sada jednom Bogu, odlazi na njivu i radi dok toplota Sunca dozvoljava,(leti temperature idu i do pedeset stepeni celzijusa) zatim se povlači u hladovinu dok toplota ne počne da jenjava, opet radi do poslednjih sunčevih zraka i tako iz dana u dan, bez vikenda, kao i većina građana Egipta.
Čitav Egipat se hrani voćem i povrćem sa ovih njiva, baš kao i nekada u vreme faraona.
Na ulicama Kaira se mogu videti moderna vozila ali i konjske zaprege. Stanovništvo Egipta je većinski muslimansko oko devedeset procenata i oko deset procenata koptsko, na nekim mestima se mogu videti džamija i koptska crkva jedna nasuprot druge.
Jedno je sigurno Egipat je zemlja suprotnosti.
 |
| Nil koji život znači |
 |
| Vožnja prema platou Giza |
 |
| Ulice Kaira |
 |
| Ulice Kaira |
A turista je mnogo nekoliko miliona godišnje...
