Kumovi!

    Ni jedan narod se kao mi Srbi ne poziva toliko na tradiciju i običaje i  ne ističe vrednosti starine koji se protežu od davnih vremena do dana današnjih. Niko se toliko ne upire da se istakne poznavanjem istorije našeg naroda iako se to znanje često više zasniva na epskom pripovedanju nego na istorijskim činjenicama.  No kako bilo da bilo. Takvi smo.
  Želela bih da spomenem jedan običaj koji je meni veoma lep, a koji se u velikoj meri zaboravlja.
             KUMSTVO!
Znam nekoliko primera gde se kumovi ne posećuju i uopšte ne kontaktiraju. Krivica za to je  obostrana. Nekada je kum bio odmah iza roditelja i veoma se poštovao. Kumovi venčavaju i krste! Nekada je kum davao ime tek rođenom detetu i njegova volja se poštovala. Krštenje se obavljalo nekoliko dana po rođenju i bogato se proslavljalo. Kum daje podršku i u dobru i u zlu.
  Kumovi su venčavali isto kao i danas. Kod nas Lala kum je pre venčanja mnogo ,,izvolevao",odnosno tražio je da ga usluže svim i svačim:
       - donosili su stolice da hoda po njima;
      -širili bele čaršave da ne prlja cipele;
      -hvatali vrapca;
      -harmonikaš se penjao na drvo;
      -hranili ga đakonijama koje su bile izmišljene;
        i ko zna šta sve ne.
Cilj svega je da se ljudi nasmeju i da veselje bude bolje!
  Danas se zaboravlja ko je kome kum!
   -Naši kumovi!
  Divni ljudi, vesele prirode, puni pažnje i dobre reči. Uvek je lepo kada se vidimo. Oni su nas venčali, kuma je krstila našu decu i moga supruga, moj suprug je krstio kuma. Dakle višestruko kumstvo! Viđamo se onda kada poželimo, ali obavezno ih posećujemo na drugi dan  Božića.

ZABORAVLJENI OBIČAJ!

   Kod nas Vojvođana postoji običaj koji se zaboravio, verovatno ga i ja ne bih održavala da me još davno moja majka nije opomenula:
    ,,Sine, pa ti treba svojoj kumi da nosiš kolač".
A tim rečima mi se obraćala samo kada je nešto bilo izuzetno važno!
   Dakle venčanim kumovima, onima koji su vas venčali se mesi kolač i to dva puta godičnje za Božić i za Vaskrs. Kolač, ne slatkiš, torta ..već mešen od kiselog testa. Naravno kuma pripremi ručak ili večeru. Poseta se obavlja drugog dana Božića. Prvi dan  Božića se provodi kod kuće.
  Prvi moj poduhvat u tom pravcu je bio potpuni promašaj. Nije da nije bilo ukusno,već...
   Uzmem ja deset žumanaca, kvasac, litar mleka, brašna,masti ...Lepo sve zamesim. Testo lepo...Opletem ga...Stavim u plitku tepsiju...Kad se to lepo podiglo stavim ja to da se peče...
   Dim ...testo curi na sve strane, ima ga više u rerni nego u tepsiji, šta ću?  Malo nožem posečem okolo, ono opet curi.  Zatvorila sam rernu pa šta bude.  Nekako sam ja to ispekla. Bio je više nagorelo živ nego ispečen. Vremena za mesiti drugi nije bilo. Pospem ja sve to lepo šećerom u prahu, da se ne vidi zagorelost (što je bilo nemoguće),  pa kod kumova! Posle ispričane priče o pečenju svi smo se smejali. Srećom kuma imala kokoške!  Jelo se simbolično, a ostatak one iskljucale. Tako je do dana današnjeg, nekada mi bolje uspe, nekada ne, ali kum uvek kaže:   ,,Kumo prevazišla si sebe!"  Na šta se kuma samo smeška svojim širokim osmehom slaganja.
Da li je tako ili nije,  nije ni važno,  važno je druženje, razgovor, mirno popodne i veče provedeno u poštovanju i međusobnom razumevanju!
  I ove godine smo obavili posetu. Bilo je lepo, priča,  smeh i  podsećanje na lepotu prošlih dana uz podršku za budućnost.
A naša kuma kao ona iz Balaševićeve pesme.
Ovako je  kolač izgledao ove godine. Pogačice je kuma umesila kao uvertiru za bogatu večeru. Hvala kumovima za  vreme koje smo zajedno proveli, kao i za ono vreme koje nas tek čeka!

Nadam se da će sledeće godine moj kolač biti bolji!