Lepota osunčane večeri 19. maja 2017. godine se prelila u lepotu družnja na književnoj večeri u prostorijama gradske biblioteke u Čoki. Stopile su se reči iz knjige i reči provedene u prijatnom razgovoru i opuštajućem društvu.
Zahvaljujem gospođi Dijani koja je veštom rukom dobrodošlice vodila program večeri. Uživanje svih prisutnih je bilo vidljivo. Zahvaljujem svim prisutnim na podršci. Moja radost je nemerljiva.
Savremena priča teži da se savremenim temema udalji od tradicija, temama o otuđivanju među ljudima, bežanju od morala i svih oblika vrednosti življenja. Savremena priča može biti savremena, uprkos tradiciji koja je u njoj oživljena kroz pojedine segmente slike ili reči.
Upravo iz tih korena struji snaga ekspresije i autentičnosti književnosti Vesne Đukanović. Struji u vreme kada je sve upotreba i trgovina čoveka, kada je sve u itanju koliko i šta košta. Tradicija u pričama Vesne Đukanović tako postaje posebnost, a ne osrednjost i pristanak na takvo umetničko rešenje je, zapravo, oblik preživljavanja u književnosti. U vremenu grubom i bez suptilnosti posmatrati i beležiti priču o dobrim prošlim i dobrim budućim ljudima je čin dobrote. To je borba za nijanse, za boravak u prostoru pisanja i boravak u nekoj drugoj dimenziji. A na klackalici između tradicije i savremenosti, neguje se, zapravo savremenost.
Zahvaljujem gospođi Dijani koja je veštom rukom dobrodošlice vodila program večeri. Uživanje svih prisutnih je bilo vidljivo. Zahvaljujem svim prisutnim na podršci. Moja radost je nemerljiva.
Zahvaljujem beskonačnoj dobroti Andree Beate Bicok i njenoj pesničkoj duši na svakoj reči koju je ugradila u pisanju recenzije i predstavljanju svoga viđenja mojih priča.
Lepo je kada se u priču stvaranja i prezentovanja knjige uključe dragi likovi. Mnogi su tu. Svi blistaju istom važnošću. Svi su mi veoma dragi. Danas navodim učenicu moje prve generacije učenika, moju koleginicu profesora srpskoga jezika , našu književnicu, dobitnicu Brankove nagrade Jelenu Milošev.
Tradicija u savremenoj priči Vesne Đukanović
Savremena priča teži da se savremenim temema udalji od tradicija, temama o otuđivanju među ljudima, bežanju od morala i svih oblika vrednosti življenja. Savremena priča može biti savremena, uprkos tradiciji koja je u njoj oživljena kroz pojedine segmente slike ili reči.
Intimne priče i priče o tuđim životima iz knjige ,,Radost žute lubenice" aktuelno komuniciraju sa nama. To su priče o prošlim ljudima i vremenima koji se bude i u budućnosti. Ništa se ne menja, kako je bilo tada junaka savremenih i širokih shvatanja, tako i danas ima likova uskih i ograničenih gledišta. Dobrih likova je bilo i biće, kao i tradicionalista, to jest onih onih kojima je važno ko su i kakvi su im koreni.
Upravo iz tih korena struji snaga ekspresije i autentičnosti književnosti Vesne Đukanović. Struji u vreme kada je sve upotreba i trgovina čoveka, kada je sve u itanju koliko i šta košta. Tradicija u pričama Vesne Đukanović tako postaje posebnost, a ne osrednjost i pristanak na takvo umetničko rešenje je, zapravo, oblik preživljavanja u književnosti. U vremenu grubom i bez suptilnosti posmatrati i beležiti priču o dobrim prošlim i dobrim budućim ljudima je čin dobrote. To je borba za nijanse, za boravak u prostoru pisanja i boravak u nekoj drugoj dimenziji. A na klackalici između tradicije i savremenosti, neguje se, zapravo savremenost.
Jelena Milošev
Hvala vama dragi prijatelji, na čitanjima, na posetama, na podršci. Zdravi i veseli bili.
Ako nebo obuzme bezdan
I iznad naših glava
Zaplove tamni oblaci
Doći će novi dan
Doći će lepota plava.
Уживај у лепоти плавој, драга Весна!
ОдговориИзбришиДелимо лепоту плаву! Поздрав Весела! Хвала!
Избриши